BERLIN - Oskar Grening, 93-godišnji Nemac, optužen za pomoć pri ubistvu najmanje 300 000 ljudi u zloglasnom logoru Ašvic, priznao je danas da je još 1942. godine, po dolasku u logor, saznao o gasnim komorama i, zamolio za oproštaj.
"Molim za oproštaj. O pitanju formalno-pravne krivice, morate vi odlučiti", rekao je ovaj starac prvog dana suđenja za koji se kaže da bi mogao biti poslednji veliki sudski proces nemačkog pravosuđa, vezan za logor Aušvic.
Grening je, kako prenose mediji, pokazao kajanje na ovom suđenju, koje je počelo uz veliko medijsko interesovanje. Presuda optuženom trebalo bi da bude doneta krajem jula, prenose mediji.
Grening, koji je godinama živeo u jednom selu u blizini Lineburga, tereti se da je kao podvođa u Hitlerovoj personalnoj gardi, čiji su članovi, između ostalog, nadgledali zatvorenike u logorima, odgovoran za pružanje pomoći u ubistvu u 300 000 slučajeva. On se pominje u medijima kao "knjigovođa Aušvica", pošto je, između ostalog, kako se kaže, u ovom logoru bio zadužen da se prtljag logoraša stavi na sigurno i pretraži da li ima novca i vrednosti.
Grening je, prema optužnici, brojao novac logoraša osuđenih na smrt, vodio knjige o tome i tačne podatke slao u berlinsku centralu Hitlerovih zloglasnih SS jedinica. Znao je da su u Aušvicu ubijani oni zarobljenici, koji nisu bili radno sposobni, pa je on zato, kako ga tereti optužnica, nacističkom režimu obezbeđivao privrednu dobit i podržavao sistematsko uništenje logoraša.
Optužnica protiv Greninga ograničena je na takozvanu "mađarsku akciju" u leto 1944. godine, pri kojoj je najmanje 300 000 ljudi ubijeno, prenose mediji danas, sa početka suđenje. Greningov advokat Hans Holterman istakao je da je njegov klijent imao drugačije zadatke od Ivana Demjanjuka, jednog od poslednjih osuđenih nacista. Državno tužilaštvo Nemačke teretilo je, naime, Ukrajinca Dejmanjuka da je nemilosrdno i bezosećajno, zajedno sa drugim čuvarima i SS-ovcima terao ljude u gasne komore, "jer je lično želeo njihovu smrt iz rasno-ideoloških razloga".
Današnji proces protiv Greninga izazvao je veliko medijsko interesovanje, tako da je samo za strane novinare rezervisano 23 mesta, a akreditovani su novinari iz Amerike, Velike Birtanije, Rusije, Mađarske i drugih zemalja, prenose mediji. Ovaj proces ima i svoju posebnu težinu, pošto postoji i veliki broj takozvanih građanskih (koneksnih) tužbi preživelih logoraša i njihovih porodica.
"Dugo vremena nisam se usuđivala da se sećam", rekla je 87- godišnja Hedi Bom iz Toronta, preživeli logoraš i jedna od 67 osoba koje su u ovom procesu podigle građansku tužbu protiv optuženog. "Ovde sam došla da bih se setila i sve još jednom preživela", rekla je Bom, dodajući da je ona u Aušvicu bila niko, samo jedna robinja."Ovo je za mene poklon sudbine da mogu da ga (Greninga) pogledam u oči i vidim na optuženičkoj klupi", rekla je Bomova, sitna starica kratke sede kose, koja je u Nemačku iz Kanade doputovala sa ćerkom.
"Ovde se ne radi o osveti", naglasila je ta starica.Ukazujući da je kazna za Greninga sekundarna stvar, Bom je rekla da je za nju, međutim, odlučujuće to što će se proces protiv ovog SS-ovca uopšte održati.
