OSLO - Masovni ubica Anders Bering Brejvik branio je danas pred sudom u Oslu svoj prošlogodišnji zločin, nazvavši ga "najspektakularnijim političkim napadom koji je jedan nacionalista počinio nakon Drugog svetskog rata".
Ovaj antimuslimanski ekstremista kritikovao je norvešku vladu i vlade evropskih zemalja zbog prihvatanja imigranata i multikulturalizma. U pripremljenom svedočenju, Brejvik je tvrdio da govori kao komandant norveškog i evropskog "antikomunističkog" pokreta otpora i antiislamske militantne grupe "Kraljevi templari".
Tužioci kažu da takva grupa ne postoji. Brejvik, koji priznaje svoje delo ali ne i krivičnu odgovornost i navodi da je postupao "u samoodbrani", rekao je danas da je ubio 77 ljudi "iz dobra a ne iz zla", kako bi sprečio izbijanje velikog građanskog rata. Takođe je izjavio da bi ponovio ono što je učinio.
Inače, nešto ranije, sud u Oslu, u kome se sudi Andersu Bering Brejviku za ubistvo 77 ljudi u Oslu i na ostrvu Utoja 22. jula prošle godine, isključio je, u nastavku procesa, jednog sudiju porotnika zbog komentara na internetu u kojem je tražio da se optuženi osudi na smrtnu kaznu.
Posle polučasovne pauze ubrzo nakon početka drugog dana suđenja, sudija Venče Elizabet Arntzen je saopštila da je odlučeno da sudija porotnik Tomas Indreboe nije podoban zbog komentara koje je postavio na svom profilu na Fejsbuku dan pošto je Brejvik izveo napade prošle godine. Isključenje su zatražili tužioci i odbrana, kao i advokati koji zastupaju žrtve.
"Smrtna kazna je jedini pravičan ishod u ovom slučaju", napisao je Indreboe.
Norveška nema smrtnu kaznu.
Brejvik je danas, kao i juče, po ulasku u sudnicu uputio desničarski pozdrav, pošto su mu uklonjene lisice, a AFP javlja da je započeo svoje svedočenje.Njegov advokat Gejr Lipestad ranije je izjavio da će optuženi prvog dana svedočenja pročitati svoju pisanu izjavu u trajanju od oko pola sata.
Brejvik će na raspolaganju imati pet dana da objasni zbog čega je aktivirao bombu ispred sedišta vlade u Oslu, gde je usmrtio osmoro ljudi, a zatim na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Laburističke partije ubio 69 ljudi.
Lipestad je rekao da je važno da Brejvik objasni svoje postupke, što je, kako je kazao, i njegovo pravo, iako porodice žrtava strahuju da će svedočenje iskoristiti za izlaganje svojih ekstremističkih ideja.
Brejvikov tim odbrane već je upozorio da će mnoge Norvežane njegovo svedočenje uznemiriti, a očekuje se da će, umesto pokajanja, izraziti žaljenje što nije ubio više ljudi.
Norvežanin je priznao da je počinio napade, ali se izjasnio da nije kriv za terorizam i masovno ubistvo, ističući da je ubistva počinio kako bi zaštitio Norvešku od multikuluralizma i islama.Brejvik je juče, prvog dana suđenja rekao da je delovao u samoodbrani i da ne priznaje norveški sud.
On je gotovo sat, koliko su tužioci iznosili detalje o njegovom stravičnom zločinu, bio potpuno miran, ali je zaplakao kada je emitovan 12-minutni video-snimak, sažetak njegovog manifesta na 1.500 strana koji je objavio na dan ubistava 22. jula.
Lipestad je kasnije rekao da je njegov klijent zaplakao verovatno zbog toga što smatra da su njegovi napadi bili "okrutni, ali neophodni" kako bi se Evropa spasla.
Delovi suđenja prenose se na norveškoj televiziji, ali sud neće dozvoliti da se emituje Brejvikovo svedočenje, niti izlaganja njegovih svedoka.
Očekuje se da će suđenje trajati 10 nedelja, a jedno od glavnih pitanja je Brejvikovo mentalno stanje.Ukoliko sud odluči da je mentalno sposoban da krivično odgovara, preti mu zatvorska kazna u trajanju od 21 godine, koja može da bude produžena tako da iza rešetaka provede čitav život.
