Posle napada 11. septembra 2001. godine, postalo je uobičajeno da se zaobilazi uticaj fiskalnih ograničenja na vojnu potrošnju, prenosi Tanjug.
Preko računa za vanredne prekomorske operacije iscurilo je na desetine miliajrdi dolara za programe sa sumnjivim vezama i ratovina, navode analitičari.
Ovog proleća, republikanski predstavnici u Kongresu odustali su od namere da ta sredstva treba iskoristiti za ratove u Iraku i Avganistanu.
U manevrima za povećanje troškova odbrane, oni su jednostavno odobrili dodatnih 38 milijardi dolara drugim aktivnostima Pentagona, koje nisu vojne, što ukupno iznosi 89 milijardi, prenosi Rojters.
S druge strane, administaracija je tražila veći budžet i za ratna dejstva i za domaću potrošnju.
Vođe Pentagona upozorile su da nesiguran budžet podriva planove Vašingtona, koji se suočava sa izazovima Islamske države i kineskom ekspanzijom u Južnom kineskom moru.
Obama je predložio potrošnju od 51 milijardu dolara u fiskalnoj godini koja počinje 1. oktobra, zajedno sa redovnim vojnim budžetom od 534 milijardi.
Od toga bi samo 25 milijardi bilo namenjeno za finansiranje borbenih operacija, održavanja oko 9.800 vojnika u Avganistanu ove godine i borbama protiv Islamske države u Iraku i Siriji, prenosi Rojters.
Još 25 milijardi predstavlja dugoročne toškove Pentagona koji su postepeno pronašli svoj put u borbeni fond, a svi su se složili da ti troškovi spadaju u redovnu godišnju potrošnju Pentagona.
Za 2016. godinu, Obama je za ratne operacije tražio 789 miliona dolara, kako bi osigurao evropske partnere, koji su zabrinuti zbog Rusije i 2,1 milijardu za jačanje Fonda za borbu protiv terorizma.
