MOSKVA - Rusija je podnela zahtev Ujedinjenim nacijama (UN) da dobije deo teritorije Arktika, što je izazvalo žestoke reakcije u svetu, posebno u SAD, Kanadi, Norveškoj i Danskoj - zemljama koje tvrde da takođe polažu pravo na oblasti „ledene zemlje“.Inicijativa koju je Moskva sada ponovila u UN, nakon što je 2002. odbijena, podstakla je mnoge analitičare da počnu sa spekulacijama da će upravo komad zemlje na samom severu planete, ali sa ogromnim rezervama nafte, postati novo poprište sukoba velesila.- Rusija želi 1,2 miliona kvadratnih kilometara teritorije pod morem, koja se prostire na malo više od 350 nautičkih milja od obale. Naši eksperti utvrdili su da je nam ta teritorija apsolutno pripada i za to imamo dokaze - rečeno je iz Kremlja.
Mediji podsećaju da je Rusija iskoristila deklaraciju UN iz 1982, kojom se svakoj primorskoj zemlji pruža mogućnost da uzme teritoriju od dodatnih 200 nautičnih milja od sopstvene obale, a koje može da iskoristi u ekonomske svrhe. Jedna odredba tog dokumenta dozvoljava i širenje na 350 nautičkih milja, uključujući i potpunu kontrolu nad prirodnim resursima na toj teritoriji, poput gasa i nafte.Inače, Rusija je 2007. deo Severnog pola simbolično proglasila svojom teritorijom kada su njeni istraživači pomoću robotske ruke postavili zastavu zemlje na dno koje smatraju ruskim. To je tada izazvalo brojne osude na račun Kremlja, ali na kraju se sve završilo na blažim kritikama, s obzirom na to da odnos između Rusije i Zapada u to vreme nije bio zategnut kao sada. Napetost među velikim silama sada vlada zbog ukrajinske krize, a veruje se da je Arktik, nakon te bivše republike SSSR, poprište novih sukoba.
Protive se ekoloziUNIŠTIĆE ATMOSFERUNakon što je Rusija podnela inicijativu UN, odmah su reagovale brojne ekološke organizacije, upozorivši da bi eksploatacija bilo kog resursa sa Arktika mogla da dovede do uništenja planete.- Zemlje poput Rusije i Norveške hoće da tu teritoriju pretvore u novu Saudijsku Arabiju - poručio je ruski aktivista Grinpisa Vladimir Čuprov.Veruje se da bi se eksploatacijom na Arktiku u atmosferu ispustilo 150 milijardi tona ugljen-dioksida.
ZanimljivostiDOMINANTNA RUSKA GRANICA- od 38.000 kilometara granice arktičke obale čak 22.000 kilometara pripada Rusiji- procenjuje se da je oko 70 odsto energenata na Arktiku prirodni plin, a oko 20 odsto nafta i plinski kondenzat- Kanada i Norveška granicama duboko zalaze u polarni pojas, dok je Danska u njemu prisutna preko Grenlanda- za Arktik je zainteresovana i Kina, koja pokušava da izbori pravo na što veću prisutnost- Vašington pod kontrolom ima priobalje severne Aljaske, od Beringovog prolaza do američko-kanadske granice- na tom delu ima i nekoliko relativno velikih vojnih baza
