BRISEL- Lik je primetila da je glavni problem uvedenih sankcija zapravo pitanje kada bi one trebalo da budu ukinute
Da li mi očekujemo pad režima u Moskvi? Ili očekujemo da Rusija počne da se ponaša kao normalna evropska država - pita se Lik.
Na ova pitanja se mora pronaći odgovor pre sledećeg produženja trajanja sankcija, kako Evropska unija ne bi iznova zapadala u rutinu produžavanja embarga, bez da o njemu i razmišlja.
Za razliku od Evrope, Moskva vrlo dobro zna šta hoće. Ona razmišlja u "sferama uticaja" i stvara oblast koju smatra svojom sferom uticaja. Ovakav način razmišljanja jeste ideja predsednika Vladimira Putina, ali je i duboko ukorenjeno u ruskoj istoriji.
Lik smatra da bi do sukoba između Evrope došlo kad-tad, ako ne zbog Ukrajine, onda iz nekog drugog razloga. U korenu problema je pitanje bivših sovjetskih republika. Neke od njih teže vođenju samostalnije politike i žele da se otmu zagrljaja Moskve.
- Zapravo, oblikovanje postsovjetskog prostora je glavna tačka spora - napominje Lik i ističe da je to proces koji EU uopšte ne kontroliše, niti ga je inicirala, ali i prema kojem ne može da ima drugačiji stav, osim da ga podrži.
- Moskva je, s druge strane, fiksirana u ideji da kontroliše taj prostor, ekonomski i politički i zato je do sukoba moralo doći - napominje autorka izveštaja.
Evropski savet za spoljne poslove smatra da Rusija ne želi konflikt širih razmera, već nekakav sporazum sa EU kojim bi Rusiji bilo priznato pravo na sopstvenu "sferu uticaja". Međutim, EU ne može da prihvati takav sporazum jer bi to značilo priznavanje delovanja Rusije u Gruziji i Ukrajini, na primer, kao deo nove realnosti Evrope. Stoga, reč je o tinjajućem sukobu koji bi mogao dugo da traje i nema tih sankcija koje to mogu da promene.
Ako Evropa zaista čeka promenu vlasti u Moskvi, čekaće na to jako, jako dugo jer nešto što je u glavama ruskih političara ukorenjeno decenijama neće tek tako nestati, čak i kada Putin više ne bude na vlasti.
Savet zaključuje da će pre ili kasnije Rusija morati da još jednom promisli kako postupa u međunarodnim odnosima, a to se neće dogoditi pritiskom spolja, već iznutra.
Sankcijama prema Moskvi Evropa šalje poruku Rusiji da njeni postupci neće biti glatko uvaženi, a strah od Rusije u istočnoevropskim državama je toliki da se one još više okreću Sjedinjenim Državama i EU, što kroz kidanje političkih veza s Rusijom, što kroz gomilanje trupa NATO na istočnim granicama.
Dve loše procene
Rusija je relativno blago prošla 2008. godine posle "avgustovskog rata" s Gruzijom koji je završen i formalnim otcepljenjem Južne Osetije i Abhazije, te inicijativi za pripajanjem tih gruzijskih republika Rusiji, kad već niko osim Moskve nije tu nezavisnost i priznao. Posle tog rata Rusija je shvatila da ni SAD ni EU niti mogu, niti hoće da učine bilo šta da se suprotstave Moskvi. Prva pogrešna procena je bila ona na Zapadu - da Rusija nešto slično neće pokušati. Druga loša procena je ona iz Kremlja - da može da anketira Krim bez posledica.
