BEOGRAD - Na Zemlji se u prošlosti dogodilo pet masovnih izumiranja, a šesto, takozvano Holocensko, upravo je u toku.
Najpoznatije izumiranje je peto, kad je završen geološki period Kreda i započeo Tercijar. Tada su nestali dinosauri i počeo je uspon sisara. Izazvao ga je udar velike komete ili steroida u područje koje danas zovemo Meksički zaliv.
Šesto masovno izumiranje izazvao je čovek i to uveliko pre početka industrijskog razvoja. Započelo je pre 11.000 do 12.000 godina s pojavom modernog čoveka, a ubrzalo se 20 do 100 puta s dolaskom industrije i globalnog otopljavanja, pokazalo je istraživanje Universtiteta Staford.
Od 1900. godine do danas izumrlo je 69 vrsta sisara i još 400 drugih vrsta kičmenjaka. Za samo tri generacije čovječanstvo bi moglo da ostane bez većine biološke raznovrsnosti na koju je naviklo.
Naučnici Univerziteta u Lidsu objavili su pre nekoliko dana istraživanje koje je dokazalo da geografska raširenost neke vrste ne pruža nikakvu zaštitu od masovnog izumiranja.
"Dinosauri, koji su bili veoma retki tokom četvrtog izumiranja, preživeli su i dominirali su kopnenim ekosistemima sledećih 150 miliona godina", izjavio je Aleks Danhil, vođa istraživačkog tima.
U svakom zlu ima i ponečeg dobrog: svako masovno izumiranje dosad podstaklo je ubrzanu evoluciju novih vrsta i svojevrsni evolucijski napredak, kao kad je izumiranje dinosaura omogućilo uspon čoveka.
"Iako razmišljamo o masovnim izumiranjima kao o vrlo razornim događajima, ona često protresu status kvo i omogućavaju grupama koje su prethodno bile na marginama da postanu dominantne. To se dogodilo dinosaurima, čije je nestajanje otvorilo prostor za sisare, znači i za nas", kaže Metju Vilis, saradnik na istraživanju.
Šta čeka čoveka? U geološkom vremenu, novo masovno izumiranje proteći će u tren oka. Većina biljnih i životinjskih vrsta koje danas postoje verovatno će nestati, a sudbina čoveka je krajnje neizvesna. Istina, ne događa se ništa što čoveka direktno ugrožava, ali on zavisi od biljaka i životinja, kojima se hrani, a oni, opet, zavise od uslova u svojim životnim sistemima.
Teško je predvideti koji deo lanca ishrane će preživeti, ali sreća je da su ljudi svaštojedi, da mogu da žive u ogromnoj većini staništa i da upotrebljavaju svoju inteligenciju da se prilagode promenama. Zato naučnici veruju da će se ljudska vrsta sačuvati u nekom obliku.
Ali čak i da preživimo, svet u kom će živeti naši dalji potomci neće mnogo ličiti na svet u kom mi živimo. Mnoge biljne i životinjske vrste će nestati, pojaviće se nove.
A ako čovečanstvo izumre, njegovo dominantno mesto sigurno će preuzeti neka od danas zapostavljenih vrsta.
