Nemački arhitekta Herman Sorgel (1885-1952) bio je svedok velikih svetskih kriza sa početka prošlog veka (Prvi svetski rat, velika ekonomska kriza 1920-ih, uspon nacista na vlast u Nemačkoj), i bio je uveren kako je novi svetski sukob neizbežan.
Sorgel je smatrao da se rat može izbeći samo radikalnim idejama, a upravo jednu takvu je i sam iznedrio - Atlantropa. Hteo je da izgradi ogromne brane na Gibraltaru, Dardanelima i u moru između Sicilije i Tunisa. Svaka od tih brana sadržavala bi jednako velike hidrocentrale, čime bi se zauvek rešile energetske potrebe celog kontinenta.
Ujedno bi zatrpao velike delove Sredozemlja, kako bi prilagodio nivo mora potrebama projekta. U projektu bi učestvovale sve evropske države, kako finansijski, tako i radnom snagom. Time bi se, smatrao je Sorgel, rešila dva problema: iskorenila bi se nezaposlenost, a države, uz enormna ulaganja u ovaj projekat, više ne bi imale novca za finansiranje ratne industrije. Bio bi postignut trajan mir.
Prema Sorgelu, Hrvatska ne bi više bila pomorska zemlja. Gotovo ceo Jadran bio bi zatrpan, a dalmatinski ostrva umesto morem, našla bi se okružena nepreglednim kopnom.
Nacistička verzija plana takođe je podrazumevala zatrpavanje Jadranskog mora , a novonastalo kopno pretvorilo bi se u plodne oranice. Tamo bi se naselili Nemci, u stalnoj potrazi za Lebensraumom, odnosno, dodatnom teritorijom.
Sorgel je smatrao je da će njegov plan biti mirna zamena za nacističku koncepciju Lebensrauma - zauzimanja evropskih teritorija za život Nemaca. Verovatno je i to jedan od razloga zbog kojih su mu nacisti 1942. zabranili delovanje . Uprkos tome što je projekat zasnovan na konceptima pacifizma i ujedinjenja Evrope i Afrike , s istorijskim odmakom je lako iščitati neo - kolonijalističke težnje i evrocentristički stav prema Africi, prenosi Net.hr.
