Jedan od najbesmislenijih zabluda koje Zapadnjaci imaju o Rusiji - uključujući čak i mnoge dobronamerne - je ona da je Putin nacionalista. On to nije, niti je ikada bio.
Posle povratka Krima Rusiji, činilo se da možda naginje u tom pravcu. U nekoliko svojih govora on je, govoreći o naciji čak koristio izraz "Rusi", za razliku od multietničkog termina "Rosijani", takođe izmišljenog kao i "Sovjeti". Ali se brzo vratio na stare oblike izražavanja i stare navike, i veliki proces "povratka ruskih zemalja" koga su mnogi ruski nacionalisti očekivali, se nije desio.
Naravno, ne misli se da je Putin loš vođa, ili da je čak anti-ruski nastrojen, kao što su ekstremni ruski nacionalisti oduvek tvrdili. Naprotiv, on je objektivno bolji za ruski narod i nacionalne manjine Rusije nego bilo koja alternativa iz liberalne ili komunističke opozicije.
Ali, za nacionaliste, pored toga što nije patriota, on je prema nacionalnosti potpuno ravnodušan. Nijedan nacionalista ne bi dozvolio veliko doseljavanje muslimana iz Centralne Azije u slovenska uporišta, na šta se žale čak i mnogi koji su izrazito protiv nacionalizma.
Većina nacionalisti bi do kraja podržavala Novorusiju, proklinjući zapadne sankcije i ostrakizam. Treba naglasiti da je ovo jedna od glavnih domaćih kritika Putinove politike u Ukrajini sa desne strane, i ona je za Putina verovatno mnogo jača i potencijalno opasnija nego kritike prozapadnih liberala zbog kvarenja odnosa sa Zapadom.
Nedavno je u Moskvi policija upala u stan Jegora Prosvirnina, glavnog urednika popolarnog nacionalističkog internet-magazina Sputnjik i Pogrom (SiP) i oduzela njegove računare i druge elektronske uređaje. Za razliku od neonacista i liberalnih nacionalista, SiP su žestoke pristalice Novorusije, i obožavaju carizam i Beli pokret, a Prosvirnin čvrsto veruje da će Putin u jednom trenutku izdati Novorusiju.
Rusija nema Prvi amandman, već član 282 Krivičnog zakonika, koji inkriminiše govor mržnje, kao u većini evropskih zemalja. To je alat koji se selektivno primenjuje uglavnom protiv političara neonacističkih ubeđenja. Uzgred, zanimljivo je da su ruski neonacisti kao i "liberalni nacionalisti" (kao Krilov i više poznati Aleksej Navalni) uglavnom protiv stvaranja Novorusije, gledajući je kao veštačku tvorevinu, dok hvale ukrajinsku huntu kao novu Tvrđavu globalne bele nacionalne revolucije.
Zbog toga je bez presedana zašto je član 282 upotrebljen protiv javne ličnosti koja podržava Novorusiju i koja je bez ikakvih očiglednih neonacističkih veza. Prosvirnin je uvek bio čvrsto protiv Putina, ali do sada nikad nije zbog toga upadao u nevolje.
Prema pesimističkom objašnjenju - koja zastupa i sam Prosvirnin, je da Putin zaista kuje neku zaveru da izda Novorusiju. To bi naravno izazvalo masovni otpor među većinom ruskih nacionalista, tako da je prema tom tumačenju, oduzimanje Prosvirninove računarske opreme - posebno ako ono dovede do hapšenja i krivičnog gonjenja - nastojanje ruske države da saseče mogući otpor u korenu.
Ipak, Prosvirnin je predviđao izdaju još pre godinu dana, a u tom istom periodu narodne republike DNR i LNR su se konsolidovale i funkcionišu kao države, a dok su Oružane snage Novorusije daleko moćnije danas nego i početkom 2015. Stoga bi bilo čudno od Putina da sad izda, a da na bilo koji način sačuva svoj obraz.
Mnogi nacionalisti ipak tvrde da Putin želi da zatvori projekat Novorosije, jer želi da pokuša da izgladi odnose sa kijevskom huntom, u nadi da će zapadni "partneri" zaboraviti i oprostiti Krim: Za to bi prvi korak trebao da bude maltretiranje i oduzimanje opreme pristalicama Novorusije, izgradnja krivičnih dela, njihova diskreditacija u medijima, i slanje u zatvor.
U julu ove godine, Prosvirnin je na svojoj fejsbuk stranici predvideo da će projekat Novorusije biti napušten i zamenjenen propagandnom kampanjom u korist ruskog vojnog učešća u Siriji. On je čak tvrdio da će to biti način da se poprave američko-ruski odnosi, što je potpuno u suprotnosti sa uobičajenim stavom - da su Zapad i Rusija u Siriji suštinski suprotstavljeni, i da su SAD odlučne da Asad ode.
U stvari, Rusija bi odradila "prljavi" posao okončanja rata uz prećutni pristanak Zapada i arapskih zalivskih država. One bi od toga oprale ruke, osudile Rusiju i preuzele protiv nje besmislene simbolične akcije(npr. zahtev da Grčka zatvori svoj vazdušni prostor za ruske vojne transprtne letove, koji je Atina odmah odbila) ali bi inače bili zadovoljni obnovom reda i krajem izbegličke krize.
Sada se dešava se da su se ruski tenkovi i bojni brodovi pojavili u srcu alavitske baze Latakije, a prema poslednjim izveštajima antikremaljskog lista Gazeta.ru, ruski vojnici se protiv njihove volje šalju u Siriju da se bore za Asada.
Ako je ova verzija tačna, Prosvirnin ili ima jako dobru moć predviđanja, ili je imao veoma, veoma visoke izvore u Kremlju. Ali, u tom slučaju Putina čeka istorijski poraz.
Moja pretpostavka je da operativci SAD ne poštuju obaveze koje nisu potpisane (pitajte Gorbačova o proširenju NATO-a). Pretpostavimo da se Rusija angažuje u Siriji i izda Novorusiju samo zbog obećanja SAD u vezi ukidanja sankcija, prihvatanja pripajanja Krima, i pomoći prilikom ponovo uključivanja Rusije u međunarodnu (čitaj: zapadnu) zajednicu.
Ali zašto bi zo bilo tako? Ako Putin padne u ovu očiglednu zamku, neće imati koga da krivi. Putin možda nikada neće biti ruski nacionalista, ali definitivno nije glup.
(The Unz Rewiew/Russia Insider - priredio M.Đorđević)
