7. jun 2006. godine bio je dan koji su Amerikanci čekali gotovo tri godine. Tada su, napokon, prativši šeika Abda al-Rahmana, duhovnog vođu natraženijeg muškarca SAD-a, saznali gde se krije Abu Musab al-Zarkavi - u maloj kući nedaleko Bagdada. Zarkavija se zbog njegove brutalnosti odrekla čak i Al Kaida, a smatra se da je on stvorio organizaciju danas poznatu kao ISIL.
On se uzdigao od relativno nepoznate osobe do vrha terorističke organizacije. Ovaj bivši sitni kriminalac rođen je u Jordanu, a borio se u Avganistanu, gde je upoznao Osamu Bin Ladena. Kada je bio povezan s ubistvom američkog diplomate u glavnom gradu Jordana, 2002. godine, Bušova administracija se odjednom zainteresovala za njega.
Amerikanci su znali su da se on lečio u državnoj bolnici u Bagdadu, kao i to da je nakon početka avganistanske ofanzive, 2001. godine, pobegao iz kampa za treniranje kojeg je pokrenuo uz pomoć Al Kaide na zapadu zemlje.Umesto da se pridruži Bin Ladenu u njegovom kompleksu pećina u Tori Bori, on je provodio vreme u udaljenoj iračkoj bazi pokreta nalik talibanskom, Ansaru al-Islamu, čiji su vođe bili ljubitelji eksperimentisanja s otrovima poput cijanida.
Nakon pada Bagdada, 2003. godine, al-Zarkavi započeo je niz bombaških napada u Iraku, što je trebalo da poveća mržnju između sunita i šiita, u isto vreme napadajući i Amerikance. 10. maja al-Zarkavi je poslao poruku svetu u šestominutnom videu u kom su on i ostali muškarci bili sakriveni iza crnih maski. Ispred njih je klečao Amerikanac Nikolas Berg, odeven u narandžasti kombinezon. Zarkavi je održao govor koji je završio rečima da će iza njih ostati samo leševi, a da bi to dokazao, na kraju je odrubio glavu Bergu.
Zahvaljujući ovom videu, on je prozvan 'šeikom klanja'. A da bi išao u korak s novom titulom, on je naredio svojim sledbenicima da izvrše niz ubistava, od kojih su mnoga snimana, uključujući i odrubljivanja glava bugarskog vozača kamiona, južnokorejskog prevodioca i egipatskog radnika.
U junu 2014. godine, Vašington je povećao nagradu za bilo kakve informacije koje bi dovele do hapšenja al-Zarkavija, sa devet na 22 miliona dolara, što je bila ista svota koja se nudila za Bin Ladena. U to vreme je, zbog svoje brutalnosti, al-Zarkavi počeo da stiče i sve više neprijatelja u Iraku, što se posebno ogledalo u sve većem broju informacija koje je CIA dobijala od iračkih stanovnika. Zahvaljujući tome, Amerikanci su se domogli i laptopa velikog teroriste, što je predstavljalo prvi uvid u ono što se događalo u mozgu zločinca.
Začetak kalifata i razmirice s Al Kaidom
Tako je otkriveno i da ovaj terorista priča o kalifatu (u sadašnjem vremenu), nalik onom iz zlatnog doba muslimana, kad su svi živeli pod istom verskom vlašću i nisu postojale granice koje im je nametnuo Zapad. Jedan psiholog CIA-e zaključio je da je reč o tipičnom narcisu koji je sebe video kao jednog od drevnih muslimanskih ratnika kojima se divio, i kod koga nisu vredele stare islamske doktrine prema kojima se nevini nisu smeli ubijati.
Pet meseci kasnije, CIA se domogla pisma koje je al-Zarkaviju poslao drugi čovek Al Kaide, Ajman al-Zavahiri, a koji je tvrdio da se Al Kaida brine da al-Zarkavijeva krvožednost šteti brendu Al Kaide.
Oni nisu imali ništa protiv toga da se ubijaju Amerikanci i irački vojnici, ali su bili protiv bombardovanja, napada na šiitske džamije i slika poginule šiitske dece, koje su smatrali odbojnim.
Al-Zarkavi je ipak smatrao da na sve to ima potpuno pravo, prema starim islamskim učenjima, i nije planirao da prestane. A za vreme njihovih prepirki SAD je planirao da ulovi velikog zločinca. Dok je tadašnji predsednik Buš bio za to da se zločinac ubije, general Stenli Mekkristal želeo je da ga uhvati živog.
Prošlo je dosta kada su napokon došli do njega, kad im je neko dojavio da al-Zarkavi ima duhovnog vođu s kojim se susreće jednom nedeljno. Počeli su da ga prate sve dok ih 7. juna nisu uhvatili obojicu. Na kraju je došlo do bombardovanja, tokom kojeg je Zarkavi zadobio teške povrede i navodno usled njih i preminuo (iako neki tvrde da su ga vojnici ubili kad su došli na mesto zločina).
Njegovi naslednici nazivali su se različitim imenima dok nisu došli do ISIL-a, tj. Islamske države. Svog prvog vođu i danas zovu "mudžahedinskim šeikom" i uvereni su da bi on bio ponosan na njihovo dalje delovanje.
(Dejli Mejl)
