Glas razuma je konačno prevladao. Liberalni jastrebovi i neo-konzervativci nisu uspeli da isprovociraju sukob sa Rusijom za šta su se obučavali tokom Hladnog rata. Dok traju pregovori u senci radi kraja krize u Ukrajini, Rusija i Kina se spremaju da ubede SAD i njihove saveznike da učestvuju u globalnom savezu protiv islamskog terorizma. Nakon 5 godina napetosti, projekat Muslimanske braće za osvajanje vlasti putem "Arapskog proleća" i proglašavanja kalifata nije uspeo. Mir je sačuvan.
Osnivač organizacije Muslimanska braća Hasan El-Bana je smatrao da je od pada Otomanskog kalifata (1923.) muslimanski svet korumpiran modernim svetom i zapadnom dekadencijom. Da bi povratio "zlatno doba", El-Bana je stvorio tajno društvo, Muslimansko bratstvo, čiji je jedini cilj obnova kalifata putem džihada.
U decembru 2010. godine, uz podršku Katara i CIA, Bratstvo je pokrenulo "Arapsko proleće" i pokušalo da preuzme vlast u Tunisu, Egiptu, Libiji i Siriji. Ali, posle godinu dana, ove države su se obračunale sa ovim pokretom, dok su pojedini članovi Muslimanske braće odlučili da rizikuju sve, i odlučili da proglase kalifat u Siriji i Iraku.
Sada su se stvari promenile, i ovog meseca, u roku od nedelju dana, svi zapadni lideri, jedan za drugim, su se odrekli cilja za koji su se zajednički zalagali skoro 5 godina - rušenja Sirijske Arapske Republike i njenog demokratski izabranog predsednika, Bašara el Asada. Treba ipak reći da se to nije promenilo samo zbog potpisivanja sporazuma o nuklearnom programu Irana, i zbog volje njegovog Vrhovnog vođe, niti samo zbog volje predsednika Putina, već i zato što se njihove želje poklapaju sa željama u Beloj kući.
Tokom prvog kvartala 2012. godine, Sjedinjene Države i Rusija su, primećujući besmislenost projekta "Arapsko proleće" Muslimanskog bratstva - zamislili novu raspodelu moći na "Velikom Bliskom Istoku", koji su počeli da sprovode tokom Ženevske konferencije te godine. Ali predsednik Obama se pokazao nesposobnim da poštuje svoju reč. Nedelju dana kasnije, Fransoa Oland je pozvao «Prijatelje Sirije» da ponovo počnu rat. Zatim je Kofi Anan priredio spektakl dajući ostavku na svoju ulogu međunarodnog posrednika, dok su Francuska, Katar, Jordan i Izrael pokrenuli operaciju «Damask Vulkan» i ubili šefa sirijskog Saveta za nacionalnu bezbednost.
Brzo je postalo jasno da od početka konce vuku američki državni sekretar Hilari Klinton, direktor CIA-e Dejvid Petreus i novi direktor za politička pitanja za UNO, Džefri Feltman. Morali smo da čekamo kraj američke izborne kampanje i ponovni izbora Baraka Obame pre nego što je uspeo da blokira generala Petreusa i otpusti Hilari Klinton. Što se tiče Feltmana, on je ostao u senci i nastavio da putem svojih ljudi Lahdar Brahimija i Stefana de Misture, sabotira politiku Bele kuće, sa ciljem da Sirijska Arapska Republika bude poražena i primorana, pre ili kasnije, da prihvate ukupnu i bezuslovnu predaju.
Obamina politika (primirivanje sa Rusijom i preusmeravanje američkih trupa prema Dalekom Istoku) brutalno je uništena uspehom «Obojene revoluicije» u Ukrajini, u novembru 2013.godine. Ova operacija uništavanja Ukrajine i izolacija Rusije je isplanirana čim se SSSR nestao, ali je pokrenuta je bez znanja Bele kuće. SAD svoje tajne operacije pripremaju godinama unapred, i pokreću ih kada se ukaže politička prilika.
Ovaj put, neko je dao naredbu bez pozivanja na američki Saveta za nacionalnu bezbednost. Rezultat je bio kriza bez presedana - nezavisnost Krima i njegovo uključivanje u Rusku Federaciju, pobune u Donbasu i Lugansku, zapadne sankcije protiv Moskve i uzvratne sankcije Rusije protiv zapadnih sila. Ukratko, prekid svih odnosa Istoka i Zapada.
Zanimljivo je što se činilo da predsednik Obama pušta svoje jastrebove da nametnu politiku koju on sam nije izabrao. Međutim, on je nastavio tajne pregovore sa Iranom, koje je pokrenuo početkom svog drugog mandata. Kako su razgovori bili teški, sporazum je postignut tek u julu 2015. godine
Od tog datuma, svedoci smo otapanja odnosa između Vašingtona i Moskve, kao i rešenja ukrajinske krize - implementacije Minskog sporazuma. Ona je počela kada je 26. septembra Rusija potpisala sporazum o isporuci gasa Ukrajini. Tu je i politički preokret na Bliskom istoku. Stoga se de fakto nalazimo u istom položaju u kome smo bili 30. juna 2012. godine, tokom Ženevske konferencije.
Osim što se u međuvremenu, tokom ove poslednje tri godine, Sirija gotovo uništena, u njoj je poginulo više od 200.000 ljudi, a Muslimansko bratstvo je proglasilo kalifat za koji se bori od 1928. Njihove ambicije sada ugrožavaju čitav region.
U svakom slučaju, otpor sirijskog naroda i njegovih saveznika - posebno Hezbolaha - i odlučna politika Irana i Rusije su dali predsedniku Obami vreme da povrati kontrolu u svojoj kući. Bivša desna ruka Dejvida Petreusa, general Džon Alen, koji je uspeo da izbegne čistke novembra 2012. godine je upravo dobio otkaz. On je bio komandant "anti" - ISIL koalicije. Mudri i hrabri ljudi su izbegli scenario da se veštački izazvano "Arapsko proleće" pretvori u Treći svetski rat.
Imati na umu :- Arapsko proleće je imao za cilj da Muslimansko bratstvo dosegne pozicije moći širom arapskog sveta. Kao reakcija na neuspeh, neki članovi Bratstva su proglasili kalifat zajedno sa Islamskom državom.
- Liberalni jastrebovi i neo-konzervativci su želeli da isprovociraju rat protiv Rusije. U tom cilju, oni su podržali "Arapsko proleće", kasnije se suprotstavili ideji mira u Siriji. Zatim su organizovali "obojenu revoluciju" u Ukrajini, pre nego što su podržali Islamsku državu u Iraku i Siriji.
- Predsedniku Obami je trebalo tri godine da počisti svoju administraciju - i taj posao još nije završen ...
- Postoji sporazum između Baraka Obame, Vladimira Putina i ajatolaha Ali Hameneia za ponovno uspostavljanje mira na Bliskom istoku
(Autor: Thierry Meyssan, Voltairenet.org - priredio M. Đorđević)
