Pošto su ruski borci započeli svoje vatreno krštenje u Siriji, treba istaći da tu postoje najmanje tri odvojena rata, sva tri sasvim različita.
Konvencionalni rat
Ako se pogleda mapa Sirije, oko svih za Asada najrizičnijih tačaka na frontu, nalaze se jedinice Slobodne sirijske armije, Al Nusre i Islamske države. Dokle god su oni pretnj za tri najveća grada u Siriji, uključujući i Damask, i za alavitska uporišta (gde se nalaze ruske vazdušne baze), fokusirati se samo na Islamsku države bi bio čist vojni promašaj.
Sada bi bilo besmisleno intenzivno napadati ISIS, jer ne postoje spremne snage sirijske vojske koje bi to mogle da iskoriste. Al Nusra i SSA su sada glavni prioriteti, zato što je zapadnim medijima jasno data direktiva da diskredituju rusku intervenciju.
Jedan od ključnih problema sa kojima se suočava regularna sirijska vojska - kao i ostale konvencionalne muslimanske arapske vojske - je relativni nedostatak morala (u poređenju sa onima koji smatraju da se bore za Boga, poput Al Nusre, ili onima koji se bore za klan, kao i Kurdi, Druzi, i šiitske milicije).
To znači da iako je sirijska vojska u stanju da bude prilično efikasna kada brani svoje šiitsko jezgro, mnoog je lošija kada pređe u ofanzivu zbog pomenutog manjka morala, zbog čega je prednost u vojnom kapitalu (tenkovi, borci, itd) znatno umanjena nesposobnošću njihovog korišćenja. Tužna realnost je da klanski narodi jednostavno ne prave dobre vojnike za potrebe modernog ratovanja.
To je mesto gde rusko ratno vazduhoplovstvo može napraviti veliku razliku. Prisutni piloti će omogućiti Sirijcima da efikasno udvostruče broj svojih misija, a ruski piloti su mnogo veštiji i imaju modernije naoružanje nego njihove sirijske kolege.To znači utrostručenje ili četvorostručenje sirijske vazdušne snage, koja može da se koncentriše za podršku kopnenim operacijama.
Vazduhoplovne snage mogu ozbiljno smanjiti borbenu moć neprijateljskih formacija, a produžena vazdušna kampanja bi sirisjkoj vojsci mogla da donese prednost i na kraju omogućiti povratak terotorija koje sada kontolišu islamistički pobunjenici.
Zašto su američki vazdušni udari neuspešni? Zato što im nedostaje element tla tla, a čak je i Pentagon je priznao da je njegov projekat za obuku "umerenih" boraca kolosalni i skup neuspeh.
Propagandni ratNedavne dokazano lažne optužbe “Belih šlemova”, takozvane sirijske nevladine organizacije, o civilnim žrtvama ruskih napada, opravdava što su svi razumni od Rusije i Mađarske do Egipta izbacili američke nevladine organizacije.
Tviteraš Marko Adomanis podrugljivo tvituje da su, dok SAD tri godine ne mogu da pronađu umerene pobunjenike, Rusi to učinili za 24 sata.
Stari borci Hladnog rata poput Mekejna zahtevaju da se ruski borci obore sa neba da bi se zaštitili njihovi voljeni štićenici iz Al Kaide. Ako to dovede do Trećeg svetskog rata i apokalipse, Amerikanci bi trebalo da znaju da je to urađeno da bi se zaštitili pravi kanibali, genocidalni fanatici, i - gle užasa - homofobi!.
Imajte na umu da nije bilo glasnih protesta Obame i njegove marionete Oolanda kada je Turska pod izgovorom borbe protiv ISIS gađala samo kurdske ciljeve To je zato što su SAD nezainteresovane za borbu protiv ISIS i brinu samo o svrgavanju predsednika Asada, bez obzira da li to podrazumeva flagrantno kršenje međunarodnog prava (Sirija nikada nije dala dozvolu za korišćene njenog vazdušnog prostora) i što se time povezuju sa ljudima koji su izveli napad 9/11.
Možda je jedino dobro u svemu ovome to što na užas elite, javnost više ne reaguje na laži i propagandu, nešto što je lako uvideti iz komentara na internetu, od Jutjuba do CNN-a (uzgred, da li je još neko primetio kako su mnogi sajtovi počinju da zabranjuju komentare. Šta se s tim dešava?).
"Nezavisnost" zapadnih medija je uglavnom fikcija, ali ruska meka moć nema potreban domet i sofisticiranost.
Geopolitički rat
Tvrnje da će Sirija postati novi Avganistan nije tačna. Uostalom, Sovjetski Savez nikada nije napao Avganistan, već su trupe ušle na zahtev legitimne avganistanske vlasti. Ključna razlika: za sada Rusija šalje samo lovačke avione, a njeni vojni savetnici neće aktivno učestvati u borbama. Dokle god stvari ostanu takve, intervencija neće predstavljati veliki finansijski napor ili veliku obavezu u pogledu morala i stava javnosti. Najgore što može da se desi je da neki borbeni pilot bude zarobljen i grozno pogubljen.
To, međutim, rizikuje da izazove veći obim kopnene intervencije, posebno ako sirijska vojska ne iskoristi pomoć ruskog vazduhoplovstva. Moglo bi da se desi da se Rusija postepeno usisava u rat kao Amerikanci u Vijetnamu. Ali pretpostavljam da Rusi su upoznati sa tom mogušnošću i da neće pasti u sličnu zamku.
Postoje optužbe u Rusiji da će Putin zbog Sirije izdati Novorusiju, ali verovatni kolaps ukrajinske ekonomije može da ubedi zapadne sile da odustanu i otvoriti mnoge druge mogućnosti. Ali isto tako je sasvim moguće da će Kijev uspeti da se izvuče. To je rizik koji je Putin preuzeo kada se izjasnio protiv vojne intervencije u Donbasu aprilu prošle godine.
Na kraju, vojna snaga Vojske Novorusije (a da ne govorimo o ruskoj Južnoj vojnoj oblasti) je i dalje neuporedivo veći od ruskog skromnog ulaganja u Siriji, koje ne predstavlja nikakvo realno smanjenje ruskih vojnih sposobnosti u odnosu na ukrajinsku huntu.
Akcije ruske avijacije u Siriji će obezbediti vredno stvarno ratno iskustvo za rusko vazduhoplovstvo, slično kao u Španiji 1930-tih ili u Koreji ranih 1950-ih. Zato je još jedna potencijalna prednost borbi u Siriji je ta što one mogu poslužiti da se pokaže kako ruska kombinovana taktika ratovanja zaista izgleda u praksi, mada ne znam koliko će to koristiti pojedinim usijanim glavama.
(Autor: Anatolij Karlin, The Unz Review - priredio M. Đorđević)
