VAŠINGTON - Bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton danas je izvedena pred specijalni odbor Kongresa koji istražuje teroristički napad 2012. godine na diplomatsko predstavništvo u libijskom gradu Bengazi u kojem su ubijena četiri Amerikanca. Demokratska partija optužuje republikance da su pokrenuli tu istragu kako bi omeli kandidaturu Hilari Klinton za predsednilčke izbore 2016. godine.
Klinton, koja prema anketama vodi u trci za predsedničku nominaciju demokrata, suočena je s celodnevnim saslušanjem. Ona je odala počast četvorici Amerikanaca, među kojima je bio i ambasador, koji su ubijeni u napadima 11. septembra 2012, ali i rekla odboru Predstavničkog doma za Bengazi da su ti napadi već iscrpno ispitani. Saslušanje dolazi u trenutku kada je ojačala pozicija Hilari Klinton u trci za Belu kuću pošto je juče potencijalno njen najveći rival iz redova demokrata, potpredsednik SAD Džo Bajden, objavio da se neće kandidovati.
Republikanac Trej Gaudi počeo je nizom pitanja za koja je rekao da još nemaju odgovore: zašto su SAD bile u Libiji, zašto su odbijeni zahtevi za poboljšanje bezbednosnih mera, zašto vojska nije bila spremna da brzo reaguje na godišnjici terorističkih napada iz 2001. i zašto je vlada predsednika Baraka Obame promenila karakter tih napada nekoliko nedelja posle. Klinton se na početku izlaganja osvrnula neka od pitanja. Ona je rekla da je bilo potrebno da diplomate zastupaju interesa SAD čak i na opasnim mestima, kao i da savršenu sigurnost nije moguće ostvariti.
Demokrata Ilajdža Kamings, koji je član odbora, rekao je da je cela istraga stranačka kampanja republikanaca ispunjena neuverljivim teorijama zavere. Republikanci navode da je Hilari Klinton lično odbacila zahtev za povećanje bezbednosnih mera u diplomatskim predstavništima kao i da je naložila vojsci da bude uzdržana tokom napada. Te optužbe nije potvrdila nezavisna istraga koju je Klinton naredila posle incidenta u Bengaziju, kao ni sedam potonjih kongresnih istraga.
Demokrate tvrde i da istraga koju podstiču republikanci košta američke poreske obveznike više od 4,5 miliona dolara i da sa 17 meseci trajanja duža nego istraga o skandalu o Votergejt 70-ih posle koje je predsednik Ričard Nikson podneo ostavku. Anketa Asošiejtid presa i Gfk-a pokazuje da je javnost podeljen povodom uloge Hilari Klinton u Bengaziju. Četiri od 10 ispitanika kaže da ni ne odobrava ni da odobrava kako je odgovarala na pitanja o napadu, dok 20 odsto odobrava a 37 ne odobrava.
