U Kamerunu se, na visini od 1.000 metara, nalazi pravi dragulj prirode - jezero Najos. Ovo vulkansko jezero dubine 200 metara privlači mnoge svojom lepotom uprkos gustim oblacima magle koji se nadvijaju nad njim.
Međutim, stanovnici Bantu naroda prenose s kolena na kolena strašne priče o ovom jezeru. Naime, 21. avgusta 1986. godine farmeri koji žive u blizini čuli su neko komešanje. Istovremeno, čudan mlaz je buknuo iz jezera, a beli oblak se nadvio nad vodom.
Oblak je narastao na 100 metara visine i prekrio je svu zemlju. Kada su farmeri izašli iz kuća da vide o čemu se radi izgubili su svest.
Veliki oblak se proširio na celu dolinu, a ljudi su samo padali - u svojim domovima, na putevima ili poljima. U krugu od 25 kilometara od jezera preminuo je veliki broj ljudi, ali i životinja. Sledeća dva dana, meštani iz susednih sela mogli su samo da naiđu na tela ljudi i krava.
Dva dana kasnije, 23. avgusta, kada se oblak razišao i tišina nestala, mnogi koji su bili u nesvesti oko 36 sati su ustali uznemirivši se kad su uvideli da su im rođaci i stoka mrtvi.
I jezero se promenilo. Bilo je pliće, lišće je plutalo na površini, a nekada živopisna plava boja je nestala i pretvorila se u rđu.
Tada je umrlo oko 1.700 ljudi i sve životinje u okolini.
O čemu se zapravo radilo? Iz dubine jezera na površinu i u dve doline nagrnulo je 1,6 miliona tona ugljen-monoksida, a relativno male količine gasa CO2 mogu da izazovu smrt. Čovek gubi svest ukoliko vazduh koji je udahnuo sadrži pet odsto CO2, a umire ako sadrži osam odsto.
Sva sela u okolini jezera su evakuisana, a nekadašnji stanovnici i njihovi potomci - njih oko 12.000 - i danas žive u sedam novoosnovanih sela na bezbednoj udaljenosti od jezera.
I dan-danas, naučnici širom sveta pokušavaju su da odgonetnu odakle se iznenada stvorila toliko velika količina ugljen-monoksida i da li bi slična katastrofa mogla da se ponovi. Objašnjenje je zasnovano na čistoj fizici. Voda na površini jezera je mnogo toplija i samim tim znatno lakša nego vodeni slojevi ispod nje. Što je voda dublja, to je hladnija i teža i sadrži veću količinu CO2 pod ogromnim pritiskom. Kada se jezero iznenada uznemiri, slojevi se remete i smrtonosni gas može da izađe.
Nije poznato šta se tačno dogodilo kobnog 21. avgusta, a možda je uzrok bio lakši zemljotres ili klizanje tla na obali vulkanskog kratera. Ono što se sigurno zna jeste da takva smrtonosna erupcija može da se dogodi svakih 10-30 godina. Zbog toga je 2001. u jezeru postavljena cev koja izvlači CO2 iz dubine jezera.
Ljudi koji su nekada živeli pored jezera i dan-danas trpe posledice sudbonosne avgustovske noći 1986. Oko 12.000 ljudi - preživeli i potomci - okolinu jezera još smatraju zavičajem. Posle evakuacije su im na raspolaganje stavljena male parcele, a neke porodice i danas imaju svega 50 kvadratnih metara zemlje. Zbog toga bi mnogi želeli da se vrate.
(science.howstuffworks.com)
