Ruski predsednik Vladimir Putin jednom je ekao, "Medved ni od koga ne traži dozvolu." Zaista, tokom protekle dve godine, on je od Ukrajine do Sirije pokazao svetu da je politički medved. Pa ipak, čak i ljuti i uznemireni zapadni lideri, i čak i konzervativni političari u SAD su prema Putinu osetili bar malo zavisti.
Dok se Sara Pejlin na primer žali na slabost američkog predsednika Baraka Obame, kao da priželjkuje predsednika koji se, poput Putina, "rve sa medvedima i vadi naftu." Bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani je takođe otkrio svoje divljenje za Putina, govoreći: "On donosi odluku i on je izvršava ... To je ono što se zove vođa."
Pošto je osvojio treći predsednički mandat, Putin je postigao izuzetan rejting koji se kreće u rasponu od 80 do 90 odsto. Čak i sa "diktatorskim popustom" - odnosno pretpostavkom da neka od ovih brojki nije tačna, Putin je daleko popularniji od svojih zapadnih kolega, koji moraju da izdrže relativno nezavisne i agresivne medije i živu javnu raspravu oko svake politike i svakog ličnog problema, od seksualnih veza do pravilnog korišćenja i-mail servera.
Putin za razliku od zapadnih političara, srećno može izbeći beskrajni stres političke kampanje, ili odbrane svoje politike, ili da izgradi arsenal opravdanja za greške. Putinu i njegovoj administraciji i dalje treba određen oblik javne podrške, i mnogo onoga što radi u inostranstvu predstavlja obraćanje domaćoj javnosti. Agresivne, rizične, ili čak opasne poteze u spoljnoj politici rusko stanovništvo je uglavnom podržalo, kao dokaz snage i autoriteta svog lidera.
Deo narodnog oduševljenja za Putina i onoga što čini, proizlazi iz ogorčenja 1990-ih, kada je nakon raspada Sovjetskog Saveza, nova nezavisna Rusija pod predsedništvom Borisa Jeljcina propadala, a njen status supersile ispario.Rusi su uskoro stekli utisak da zapadne zemlje, koje su savetovale Jeljcinovu administraciju žele da unište rusku ekonomiju, podriju njen vojni sistem, i steknu prevlast u "bliskom inostranstvu" Rusije (u bivšim sovjetskim državama).
Do trenutka kada je Putin osvojio svoj prvi predsednički mandat 2000. godine, Rusija je i u zemlji i inostranstvu smatrana kao slaba država, u unipolarnom svetu u kome dominiraju SAD. Ruska javnost i Kremlj su stoga želeli da ožive ponos zemlje i njenu međunarodnu sliku - kroz proces koji su ruski društveni naučnici Tatjana Rjabova i Oleg Rjabov nazvali "ponovno sticanje mišića".
Kada je Putin došao na vlast, njegov mačizam je upotrebljen kao sredstvo za odnose sa javnošću, kao način za njegov legitimitet i kao potvrda ruske snage. Putinova spoljna politika i propagandni snimci (jahanje konja golih grudi, smirivanje sibirskog tigra, i tako dalje) su uglavnom oblikovani tako da ga predstavljaju kao jakog, upornog, čvrstog, čoveka koga napadi drugih zemalja ne mogu pokolebati.
Ovaj plan je bio uspešan. Posle pripajanja Krima, njegov rejting je, uprkos padu rublje, skočio od 65 odsto u januaru 2014. godine do 85 procenata u decembru 2014. U oktobru 2015. Putinov rejting je bio neverovatnih 89,9 odsto, što je verovatno bila posledica pokretanja intervencije u Siriji, poteza koji podržava više od 70 odsto Rusa. Upotreba "Kalibr" krstarećih raketa, koji su ispaljeni sa ruskih brodova na dalekom Kaspijskom moru i prizor ruskih borbenih aviona pokazalo je Rusima da je njihova zemlja ponovo zvezda na svetskoj sceni.
Putin je uspešno predstavio svoje postupke kao odbranu ruskih nacionalnih interesa od Zapada, a naročito od Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a, koji tobože pokušavaju da oslabe rusku državu i spreče je da zauzme mesto koje joj pripada u međunarodnoj areni. Putin je, na primer, u januaru 2015. izjavio da se u Ukrajini ne vodi borba protiv ukrajinske vojske, već protiv "Legije stranaca", pod pokroviteljstvom NATO-a, kojoj je cilj Rusija. 
Javno mnjenje odražava Putinov stav. U junu 2015. godine, 86 odsto Rusa se donekle složilo sa tvrdnjom da Sjedinjene Države "iskorišćavaju sadašnje teškoće Rusije da bi je svele na drugorazrednu državu i sirovinski dodatak za Zapad".
Ove teme su takođe prisutne u propagandi prokremaljskih grupa, kao što su Mlada garda (omladinski ogranak proputinove partije Jedinstvena Rusija). Ova grupa smatra da Putin štiti ruske nacionalne interese od mešanja Zapada, uključujući i navodno rušenje ukrajinskog proruskog lidera, Viktora Janukoviča uz učešće SAD.
U oktobru prošle godine, za Putinov rođendan, Mlada garda je organizovala izložbu političkih plakata, od kojih je na nekoliko bilo prikazan ruski lider kako dominira nad američkim predsednikom Barakom Obamom, tj. kako ga drži za uvo ili ga borilačkim potezo obara na zemlju.
Takođe kao rođendanski poklon, druga pro-Putinova grupa pod nazivom Mreža je napravla izložbu ističući Putinova dostignuća kao nepokolebljivog nacionalnog lidera koji drži kormilo u neprijateljskom međunarodnom okruženju. Ova izložba je nazvana "Dvanaest Putinovih podviga", po uzoru na dvanaest Herkulovih herojskih dela. Na jednom plakatu mogao se videti Putin kako štiti Rusiju od zapadnih ekonomskih sankcija, koje su prikazane kao Hidra (zmija sa više glava), dok Putin seče glavu koja pripada Sjedinjenim Državama.
Putinom rođendan je slično obeležen i ove godine. Mlada garda je objavila zbirku izvoda iz intervjua, u kojima njihovi članovi razgovaraju o Putinu i o tome šta on za njih predstavlja. "Mudrost Vladimira Vladimiroviča, brzina donošenja odluka, njegovo poštenje i njegova snage pomažu Rusiji da postigne nove domete u globalnoj areni", rekao je jedan aktivista. 
Drugi je rekao: "Ja smatram da je glavno dostignuće Vladimira Vladimiroviča to što je Rusija povratila svoju staru slavu i zauzela lidersku poziciju na svetskoj sceni. Ponosan sam na Rusiju. Ponosan sam na Putina".
Darja Kriukova, koordinator Mlade garde za Sibirski savezni okrug je sve to sažela rečima:" Želim da poželim srećan rođendan najjačem i najuglednijem političaru na svetu: Vladimiru Vladimiroviču Putinu."
Iako svi Rusi nužno ne dele stavove ovih prokremaljskih grupa, oni ipak odražavaju osećanja velikog dela stanovništva. Na primer, u Rusiji se sada množe nalepnice i slogani koji porede SAD sa nacističkom Nemačkom ili pokazuju kako Rusija metaforički siluje SAD. Jedna široko distribuirana nalepnica koja prikazuje ovaj čin se posle početka rata u Ukrajini pojavila na zadnjim staklima automobila, i ona je propraćena natpisom: "Mi to možemo ponovo!".
Drugi slogan je "Volite svoje neprijatelje tako da se vaši prijatelji uplaše!", a na ovoj nalepnici je prikazana figura u bojama ruske zastave koja siluje figuru obučenu u boje američke zastave.
Ruski sajt koji prodaje ove nalepnice objasnio je paralelu između nacističke vlade i savremenih Sjedinjenih Država, na sledeći način: “poraz fašističke Nemačke u 1945. očigledno nije ohladio savremene ambicije SAD; oni ne samo da su zaboravili istoriju, već se trude da je preoblikuju kako im odgovara. To je trenutno vidljivo u događajima u Ukrajini. Ali, kao ranije fašizam, amerikanizam neće postići ništa drugo nego mržnju ljudi prema SAD kao osvajaču. Biće samo jedan ishod njihovih zločina- potpuni poraz agresora. "
Druga nalepnica sa tog sajta iz serije "Naša odmazda protiv NATO-a" prikazuje ogromni nuklearni projektil falusnog oblika sa sloganom "Mi se ne stidimo naših kompleksa." Bilo da se ovo odnosi na velike ruske rakete ili nasilni seksualni imidž Rusije, koja "dominira" nad Amerikom na kolenima, u ovim sloganima postoji nepogrešivo poređenje između ruske muškosti i zapadne slabosti.
Drugim rečima, Putinove pristalice u Rusiji nalaze simbolične načine da se osete nadmoćnim nad SAD, ali zemlja ima snažan osećaj ljubomore dok teži da se daleko van granica nadmeće sa vojnim, ekonomskim i političkim uticajem SAD. Tvrdeći da odlučno štiti interese Rusije (da li u Ukrajini ili Siriji), Putin u inostranstvu simbolički pokazuje muškost, što ojačava njegovu poziciju kod kuće, kao neko ko je jači od onog drugog.
(Autor: Valerie Sprerling/Foreign Affairs - priredio M. Đorđević)
