Ispitivanja javnog mnjenja dosledno pokazuju da ruski predsednik Vladimir Putin, uprkos svim problemima, postiže veoma visoke stope popularnosti, što je podatak koji iznenađuje zapadne stručnjake i kreatore politike. To ih drži u neizvesnosti po pitanju šta treba očekivati od Rusije na svetskoj sceni.
Valerij Fedorov, direktor ruskog Centra za isatraživanje javnog mnjenja (VCIOM), za portal Russia Direct razmatra povezanost između ruske spoljne politike, medija, ruskog društva i novog istorijskog maksimuma Putinove popularnosti.
Valerij Fedorov: Šok od prošle godine prošao, i javno mnenje ne prihvata tezu da je Rusija zli agresor koji želi da izmeni svetski poredak. Nema više iluzija o tome ko je na vlasti u Kijevu, i o neefikasnoj američkoj politici na Bliskom istoku. Svako razume da je Rusija ponovo ušla u međunarodni proces donošenja odluka. Druga stvar je da je dijalog na svetskoj sceni sada postao multipolaran. U njega nisu uključeni samo Rusija i Zapad, već i Istok u celini. To odražava proces pomeranja globalne moći, bogatstva, nauke i tehnologije. U političkoj sferi, Istok obično nije bio dovoljno zastupljen. Isto važi i za Rusiju, jer smo bili tradicionalno orijentisani prema Zapadu i Evropi. Čak i naš istočni delovi zemlje nisu imali dovoljno pažnje.
Danas, bilans počinje da se menja. Razlozi za to su dobro poznati: Ako nas naši zapadni partneri ne tretiraju dobro, okrenućemo se ka istoku.
Trenutno prolazimo kroz težak proces rešavanja problema i na regionalnom i globalnom nivou. Cela struktura svetskog poretka posle hladnog rata je sada u ruševinama. To je postalo očigledno prošle godine. Sada je hitno pitanje: Šta ćemo sad? Kako možemo zameniti jedan sistem sa drugim? Rasprava o tome tek počinje da se odvija,i ona će ona ostati na dnevnom redu svetskih elita narednu deceniju, ili duže.
RD: Sa vaše tačke gledišta, kakav je odnos između razvoja Rusije i njene spoljne politike?
VF: Govoreći o Rusiji u globalnom kontekstu, neophodno je napomenuti da smo u 1990-tim bili niko i ništa. Nismo verovali u sebe i jedva da smo imali dovoljno sredstava da opstanemo, a ne da razmišljamo o ekonomskom razvoju. Tokom poslednjih 15 godina smo uspeli da rešimo goruće probleme i fokusiramo se na područja sa najviše potencijala. Ali, postoji mnogo hitnih pitanja, koja treba rešiti, u oblasti tehnologije, finansija i biznisa. Dakle, naš glavni prioritet je da se fokusiramo na unutrašnji razvoj.
Inicijativa ruske spoljne politike u protekloj godini nije se pojavila kao rezultat naše želje da pokažemo mišiće - ona je neizbežna posledica statusa velike sile. Ovaj status podrazumeva i specifične zahteve, i ako ih ne ispunimo, bićemo izbačeni iz igre - a to znači drugorazrednu poziciju na svetskoj sceni i drugačiji oblik dijaloga. To znači i drugačije uloge i ponude.
RD: Kako biste okarakterisali povezanost između spoljne politike Moskve, raspoloženja ruske javnosti i medija?Da li ruski državni mediji utiču na javnu podršku Kremlju, ili javno raspoloženje oblikuje politiku Kremlja i njeno medijsko prestavljanje?
VF: U 1990. nije bilo komunističkih medija a televizije su uglavnom bile liberalne i promovisale tržišnu ekonomiju. Međutim, svi parlamentarni izbori održani u toj deceniji su pokazali veliku popularnost Komunističke partije i ruske ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije. To je primer nesposobnosti medija da utiču na javnost. Danas je situacija drugačija: Liberalni glasovi se ne čuju, i nemaju političku mo. Liberalni mediji su na periferiji, dok glavne medije uglavnom podržava država, i oni su patriotski i anti-Zapadni, i pri tom veoma popularani.
Zašto? Da li zato što pokušavaju da nametnu teme? Ili zato što govore istim jezikom kao i obični ljudi i bave se pitanjima koja ih se tiču? Sklon sam da mislim da je ovo drugo odgovor. Popularnost televizije tokom proteklih godina je u porastu: svi je gledaju jer je konačno počela da zadovoljava zahteve javnosti. Mislim da su se mediji promenili, a ne raspoloženje naroda.
RD: Nedavno je Putinov rejting dostigao istorijski maksimum, svih 90 odsto. U kojoj meri je moguće da se on održi i šta ovaj nivo javne podrške znači za dalji razvoj zemlje?
VF: Pre godinu dana rejting je dostigao 86 odsto niko se nije nadao da će se održati dugo - su svi očekivali da će se smanjiti i do 65-70 odsto. To se nije dogodilo. Zašto? Moja verzija je da je Putin prošao kroz proces svogdrugog rođenja. On je prešao iz kategorije političara, koji može da se uporedi sa drugim javnim ličnostima, u kategoriju istorijske figure - čiji rejting ne može da se izračuna.
Njegovo pravo da odredi budućnost zemlje je sada van diskusije. Rusi veruju da su njegove akcije u Ukrajini i na Krimu nešto je pokazalo svetu šta je Rusija i da se ona ne savija pod pritiskom. U suštini, u nekim aspektima, on u potpunosti ispunjava karakteristike pravog "cara".
Uzgred, epitet "car" koji inače ima negativnu konotaciju, ima nekoliko interesantnih paralela. Ko bi merio rejting cara? To je apsurdno.
S druge strane, može da se izmeri rejting premijera. U tom smislu, ruski sistem je kvazi-monarhija: Putin se popeo mnogo više od drugih političara, i on je sam postao politička institucija. Ukoliko sam ne odluči da napusti svoj položaj, ostaće na vlasti.
RD: Da li to stvara rizike na duge staze?
VF: Rizik je da se sistem može sruštit kada on odluči da napusti političku scenu bez naslednika. Ali ja ne nalazim da je to za sada hitno pitanje. Mislim da će biti dovoljno vremena da se obezbedi linija nasleđa. Rizik postoji, ali se može kontrolisati. Putinov mandat ističe u 2018. Vrlo je verovatno da će pobediti na predsedničkim izborima 2018. godine. Tako da se o rizicima može razmišljati tek 2022.
(Russia Direct - priredio M. Đorđević)
