Naime, gde god da se Hitler pojavio, uvek bi ga tamo čekala savršena mala arijevka - plavih očiju i kose - koja bi mu predala buket cveća. Po mogućnosti njegovih omiljenih karanfila.
Hanelore Olberc je imala samo šest godina kad joj je rečeno da u Hanover dolazi Hitler i da je njoj zapala čast da mu preda buket.
Olbertc (86) danas živi u Misuriju i prvi put je progovorila o susretu s najzloglasnijim čovekom iz istorije, kao i još jednom moćnom figurom iz najtamnijeg razdoblja Njemačke - Kurtom Valdhajmom, nacističkim oficirom koji je posle postao UN generalni sekretar.
"Kad sam imala šest godina, predstavljala sam idealnu djevojčicu u Hitlerovim očima. Bilo je to 1935. godine i tad nito nije znao u šta će se Hitler pretvoriti. Neki mogu reći da je on 1935. bio beznačajan, no nije bio nimalo glup. Moj učitelj, direktor, izabrao me zajedno sa još četiri devojčice iz drugih razreda kako bismo se upoznale sa Hitlerom, tj. kako bi bile njegove 'devojčice s cvećem'. Ja sam odabrana zbog izgleda."
Rečeno joj je da mora da stoji u redu na ulici, s drugim devojčicama, i mora čekati Hitlera.
"Kad ste tako mali, 30 minuta vam se čini kao večnost i onog trena kad je Hitler došao, ja sam morala da idem da piškim. Uspaničila sam se i prisetila kako mi je mama uvek govorila da prekrstim noge ako me jako potera. Bila sam očajna pa sam to i učinila."
Hitler se nalazio u srednjem od tri automobiila i kad je izašao iz automobila nije se ni nasmešio, priseća se Olberc.
"Bio je u tamnožutoj uniformi. Izgledao je uređeno i lepo, te je krenuo prema nama s nekom ženom koja je nosila korpicu. Prvo je prišao devojčici koja je imala njegove omiljene karanfile. Pomazio ju je po glavi i uzeo cveće. Zatim je prišao drugoj i učinio isto. Delovalo je kao da im daje blagoslov iako je bio bez ikakvih emocija, bez ijednog osmeha. Kad je došao do mene, pogledao me, ali mi nije dodirnuo glavu. Otišao je bez pozdrava, a ja nisam znala šta sve to znači."
Olberc je pomislila da je učinila nešto pogrešno, pogotovo nakon što ju je fotografisao jedan od Hitlerovih ljudi. No odlučila je da neće razmišljati o tome.
Njeni roditelji se nikad nisu pridružili nacističkoj stranci, no bili su imućniji. Otac je radio za Mercedes Benc, a majka je šila uniforme za naciste. Mama je obožavala da dočekuje goste, pa im je kuća često bila puna nacističkih oficira.
Jednom je pozvala visoko vojno lice na večeru tokom rata, 1944. godine. Taj muškarac je odlučio da bi i devojčica trebala nešto da radi kako bi pripomogla Hitleru, pa joj je naredio da sa 14 godina napusti dom i počne da kuva za buduće mlade naciste.
"Hitler je imao imanje u Augsburgu, gde su tinejdžerske trupe slušale predavanja. Tu sam morala da kuvam, a ti jadni dečaci su morali jesti našu hranu. Nas pet devojčica je kuvalo za dečake koji su bili stari između 16 i 18 godina."
Jedna od stvari koje se tamo najviše pribojavala bio je susret s Kurtom Valdhajmom, koji je umro 2007. godine. Njegovi vojni zapisi izazvali su mnogo kontroverzi tokom njegove predsedničke kandidature u Austriji.
Valdhajm je nakon rata postao diplomata i političar, tvrdeći da je do 1942. godine bio obični vojni oficir, te da je ostatak ratnih godina proveo studirajući pravo.
Ali otkriveno je da je bio član nacističke stranke od 1938. godine, da se pridružio Hitlerovim paravojnim sledbenicima i da je bio oficir u Jugoslaviji i Grčkoj. Umro je tvrdeći da nije znao ni za kakve nacističke zločine protiv čovečnosti, ali Olbercino svedočanstvo ga stavlja u srce akcije. Naime, devojčica je ubrzo nakon dolaska u Augsburg, s 14 godina, završila na svečanosti za visoke funkcionere.
Tamo joj se ništa nije svidelo, od plesa do hrane. Ali ono što je bilo najneugodnije jeste trenutak kad joj je Valdhajm dao do znanja šta želi, iako se tek nedavno oženio.
Dok je plesala, Kurt ju je pokazao jednom oficiru i rekao da će ona provesti noć s njim, na šta je drugi oficir odgovorio da neće, jer je on želi u svom krevetu. Muškarci su se posvađali i počeli prepirati ko ju je prvi zametio. Olberc se prepala i počela da plače, te je želela da pobegne odatle. Ali to nije mogla učiniti tek tako. Srećom, odjednom se začuo zvižduk, nakon čega su se svi vojnici u trenu umirili i napustili dvoranu.
"MIslim da me pazio moj anđeo", govori i danas Olberc koja se godinu dana kasnije vratila roditeljima.
Za vreme jednog odmora u SAD je upoznala budućeg supruga, za kojeg se udala u oktobru 1954. godine, te se preselila u SAD u kojem je rodila troje dece i živi i danas.
(Express.hr)
