Dvadesetdevetog maja 1453. godine, posle skoro dva meseca opsade, ordija sultana Mehmeta II probila se u Carigrad.
Grad koji je Konstantin Veliki osnovao 324. godine na mestu starogrčkog Vizantiona, biser Bosfora, prestonica Istočnog rimskog carstva koja je uspešno odolevala arapskim, persijskim i slovenskim opsadama, ognjem i mačem osvojili su osmanski Turci. Ubrzo potom, Mehmetove horde su osvojile i Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Vlašku, Moldaviju, današnju Albaniju, Krim...
Još 674. godine je umajadski kalif Muavija pokušao da osvoji Carigrad, ali mu to nije pošlo za rukom. Ni druga arapska opsada (717-18) nije bolje prošla. Posle katastrofe kod Manzikerta (1071), tadašnji car Vizantije Manojlo I Komnin zatražio je pomoć sa Zapada protiv seldžučkih Turaka.„Pomoć“ je došla u vidu pritiska da Vizantija prihvati rimsko katoličanstvo – i krstaških pohoda na Jerusalim i Siriju.
Krstaši su 1204. na prevaru napali sam Carigrad i uspostavili uzurpatorsko Latinsko carstvo. Iako je Mihajlo VIII Paleolog oslobodio grad 1261, od nekadašnje slavne Vizantije na ovom svetu nije ostalo mnogo. Suočen sa turskom najezdom, car Jovan VIII Paleolog prihvatio je poziv rimskog episkopa (pape) Evgenija IV da pregovara o potčinjavanju Rimu. Iako je carigradski patrijarh Josif II u julu 1439. prihvatio sporazum u Ferari, umro je dva dana kasnije – a njegov potpis odbacili su pravoslavni episkopi predvođeni Markom iz Efesa, za koje su katolici bili i ostali jeretici.
Kada je 25 godina kasnije Mehmetova ordija stigla pred zidine – izvori tog vremena tvrde da ih je bilo od sto do trista hiljada – spram nje je Carigrad branilo najviše deset hiljada ratnika: Grka, Venecijanaca, Đenovljana i drugih.Skoro dva meseca su branioci uspevali da osujete sve turske pokušaje da probiju drevne Teodosijeve bedeme. Turski topovi nisu mogli da dovoljno uruše zidove jer bi ih branioci popravljali. Turci su probali da prokopaju tunele ispod zidina, ali su ih branioci otkrili i urušili.
Mehmet je čak naredio da se turski brodovi prenesu preko improvizovanog druma od dasaka premazanih lojem, kako bi zaobišli lanac koji je branio ulaz u carigradsku luku Zlatni rog. Šta je tačno omogućilo Turcima da nadvladaju odbranu Carigrada ni danas se pouzdano ne zna. Dok turski istoričari pišu o Alahovoj volji koja im je omogućila da pobede „nevernike“, preživeli grčki, venecijanski i đenoveški izvori krive ove ili one izdajnike: admirala Lukasa Notarasa (Gertuku) ili nekog turskog uhodu koji je tog jutra navodno ostavio otvorenu Kerkoportu, malu kapiju na severnom zidu grada.
Turci su svakako iskoristili privremenu pometnju koju je među braniocima izazvalo ranjavanje hrabrog venecijanskog kapetana Đustinijanija (Giovanni Giustiniani Longo) i svim silama jurnuli na zidine. Priča se da je u borbi kod Romanove kapije poginuo poslednji vizantijski car Konstantin XI Dragaš Paleolog. Ubrzo potom, u grad su ušli Turci.
Uobičajena orgija pljačke, ubijanja, paljevine i silovanja trajala je tri dana. Sveta Sofija, koju su krstaši svojevremeno „preverili“ u katedralu, postala je džamija. Civile koji su u njoj potražili utočište Turci su što odveli u ropstvo što pobili.
Ranije pomenuti admiral Notaras bio je zapovednik lučkog zida, koji je izdržao napade Zagan-pašinih brodova dovučenih u Zlatni rog. Pre toga je bio carski blagajnik i posrednik u pregovorima što sa Turcima što sa Rimom. Pripisuje mu se izjava da bi „u Gradu radije video turski turban nego latinsku mitru.“
Zarobljen u osvajanju Carigrada, posle nekoliko dana je pogubljen. Jedan od grčkih hroničara iz tog vremena Mihajlo Dukas (kojeg citira engleski istoričar Ransimen) pisao je da je Notaras posečen zato što je odbio Mehmetov zahtev da mu zarad zadovoljavanja niskih strasti preda svog sina.
Ali Jorgos Frances, Konstantinov ministar i Notarosov neprijatelj na dvoru, optužio je admirala da je posle zarobljavanja pokušao da podmiti Mehmeta carskim zlatom, zbog čega ga je uvređeni Turčin pogubio. Francesova verzija ostala je u srpskom predanju („Svoju misli Branković s Gertukom“ – Gorski Vijenac).Kako god bilo, drevni Carigrad postao je turski Istanbul, a centar pravoslavnog sveta preselio se iz Konstantinopolja u "Treći Rim", odnosno Moskvu.
(standard.rs/newsweek.rs)
