BEJRUT - Izgleda da je Vašington shvatio da je pokušaj da satera Rusiju u ćošak loša ideja. Američki državni sekretar Džon Keri je, umesto da je predsednika Putina opisao tigra od papira i kao beznadežno pogrešan model alternativnog vođstva, morao da upozori predsednika Obamu da su SAD opasno blizu mogućnosti izbijanja neprijateljstava sa Rusijom, što nosi rizik da postane pravi rat.
Moskva je signalizirala nekoliko važnih pitanja kao potencijalnih tačaka sukoba, ali je odlučila da javno ne reaguje. Prvi problem je bila turska zaseda ruskog aviona Su-24, čiji je operativni plan leta prosleđen Amerikancima, kao deo rusko-američke procedure sprečavanja sukoba. (Takođe: oboreni ruski avion nije kao odbranu imao rakete vazduh-vazduh).
Turska je, naravno, i član američke koalicije protiv Islamske države i članica NATO. Putin je otvoreno rekao da je imao neka teška pitanja u vezi toga kako su Amerikanci postupili sa planom leta ruskog aviona- kao i u vezi Obaminog potpunog nedostatka kritike za turske akcije, i neosnovanu podršku NATO-a Turskoj. Da li to, na neki način, znači da je Amerika bila saučesnik ili dala zeleno svetlo za akciju?
Sergej Lavrov je takođe upitao SAD i Tursku da li je napad na ruski avionu značio da SAD i Turska nameravaju da zaštite "ISIL-ov" naftovod kroz Idlib do Turske, i da li žele da stvore zaštitni prsten kroz Turkmenske planine u Siriji za logističku vezu od Turkmena do džihadista?
Treće teško rusko pitanje Amerikancima bio je napad iz vazduha na sirijsku vojnu bazu u blizini Deir ez-Zora, koji je, pored ubijanja i ranjavanja četvorice sirijskih vojnika, doveo do toga da su ovaj strateški položaj zauzeli borci ISIL. 
Mi ne znamo šta se dešavalo u Moskvi tokom nedavne posete Džona Kerija, ali je teško poverovati da Putin i njegov tim ne bi Amerikancima otvoreno rekli da, ako se nastavi na ovaj način, dve sile - slučajno ili namerno - mogu vojno stati jedna naspram druge, a da će posledice biti užasne.
Putin je svojim vojnim komandantima rekao: "Ako nešto preti ruskim snagama ili infrastrukturi na zemlju, mora biti odmah uništeno." To je ubrzo propraćeno njegovom podjednako uznemirujućom izjavom na sastanku Odbora ruskog ministarstva odbrane: "Posebna pažnja se mora posvetiti jačanju borbenog potencijala strateških nuklearnih snaga i sprovođenju programa svemirske odbrane. Neophodno je, kako je navedeno u našim planovima, da se sve komponente nuklearnog trojstva opreme novim oružjem."
Svaki ministar odbrane je odmah shvatio da je Putin ovime na sto stavio nuklearni pištolj.
U svakom slučaju, Bela kuća mora da je shvatila poruku, jer je na konferenciji za novinare tokom posete Moskvi, Keri rekao: "SAD i naši partneri ne traže takozvanu promenu režima" i dodao da fokus više nije "na našim razlikama o pitanju šta se može ili ne može odmah uraditi sa Asadom."
To može biti potvrda činjenice koliko je američka pregovaračka pozicija postala slaba, jer sada niko ne traži da se Asad povuče. Ako Kerijeve reči odražavaju istinsku promenu u američkoj poziciji, to je veoma značajno. I postoji razlog da mislimo da je konačno završena dugogodišnja borba u samom Vašingtonu između onih su mislili da je rušnjenje Asada potreban i dovoljan uslov za okončanje sukoba u Siriji, i onih savetnika koji smatraju da zahtevi za Asadovu smenu koče šire napore da se porazi Islamska država.
Još važnije je da su u Vašingtonu shvatili da ni Rusija ni Iran, ni Hezbolah ni jednu sekundu nisu poverovali u američku teoriju da će se posle Asadovog odlaska ISIL nekako istopiti, i da će se odgovorni pobunjenici okrenuti protiv džihadista da ih dokrajče.
Jednostavno Rusija i Iran u Siriji neće prihvatiti nikakvu pobedu džihadista, i po tom pitanju ne mogu popustiti, niti će Moskva dozvoliti da Amerika odseče glavu sirijskoj državi. Čini se da je Keri shvatio da je američko insistiranje na stavu da "Asad mora da ode", politika koja jednostavno podrazumeva neizbežan rat sa Rusijom, Iranom i Hezbolahom. 
Možda je to uverilo Kerija da se ta politika mora promeniti.I zaista izgleda da se ona promenila. Skoro u isto vreme kada je Keri bio u Moskvi, potpredsednik Džo Bajden je razgovarao telefonom sa iračkim premijerom, i istakao da je nedavno raspoređivanje turskih snaga u severnom Iraku izvršeno bez prethodne saglasnosti iračke vlade. Oba lidera su pozdravili početne naznake povlačenja nekih turskih snaga i dogovorili se da bi to trebalo da se nastavi, ponavljajući stav da strana sila može biti prisutna u Iraku samo uz koordinaciju i dozvolu iračke vlade.
Potpredsednik je potvrdio i posvećenost SAD iračkom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, i pozvao Tursku da učini isto povlačenjem vojnih snaga koje nisu dobile ovlašćenje iračke vlade.
Ukratko, u dramatičnom obrtu NATO narativa da je upad Turske u Irak bio opravdan, Bajden je posredno naznačio da je turska akcija bila nezakonita, i pozvao Tursku da se povuče iz Iraka. Ne samo to, nego SAD insistiraju da Irak zatvori svoje granice sa Sirijom, a kruže glasine da će i grupa Ahrar Al-Šam biti stavljena na listu terorista.
Ali, ako je Amerika zaista, kako kaže Keri, napustila ideju promene režima u Damasku, s kojm svrhom su američke i evropske obaveštajne službe preduzele nepredvidive, opasne i brutalne poteze preko svojih turskih, katarskih i saudijskih saveznika, ako Vašington sada shvata da rušenje Asada ne samo da neće pomoći porazu ISIL (već obrnuto), već i takođe može izazvati rat sa Rusijom i Iranom.
Već su i prointervencionistički kritičari primetili šire strateške implikacije ove promene politike. Majkl Jang piše: "Sada su Saudijci i Turci ti koji će morati da ubede opoziciju da krene u pregovarački proces koji ne postavlja nikakve rokove za Asadov odlazak ... Amerika nema mnogo izbora, jer će svaka opstrukcija biti prikazana kao podrivanje pomirenja i pomaganje džihadista".
Upravo zato su Saudijci dobili vodeću ulogu u uspostavljanju nove anti-ISIL muslimanske koalicije ove nedelje.Isto tako, logika odluke da bi Rusija u Siriji mogla da bude partner značila bar delimično preispitivanje teze da Putin mora da bude opkoljen i da mora da izgleda slab. Ali, kao je primetio Stiven Koen, doajen među američkim stručnjacima za Rusiju, ni u zvaničnom Vašingtonu ni u američkim tink-tankovima apsolutno ne postoji podrška za popuštanje zategnutosti sa Moskvom. 
Naravno,Obama je izložen pritiscima lobista u SAD (i onih Zaliva). On je bio u stanju da ukoči nekoliko pokušaja punog učešća Amerike u zbacivanju režima u Damasku, ali ova promena će zahtevati da bude proaktivan, da staviti politički kapital na sto i ubedi Kongres da podrži bilo koje političko rešenje koje se može pojaviti.
Jedna stvar je tiho osujetiti planove za zone zabrane letova putem administrativne pasivnosti. Druga stvar je izaći iz Sirije i povesti politiku koja će omogućiti da Asad ostane u svojoj palati. Pitanje je, hoće li i može li Obama - učiniti taj korak?
(Autor: Alastair Crooke / the Huffington Post - priredio: M. Đorđević)
