U nekim hramovima se one zamenjuju ikonom rođenja Hrista, a centralni događaj je Božićna liturgija. U isto vreme ruske porodice praktikuju i niz narodnih običaja, koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Običaj je da se do Božića svi poslovi obave: da se kuća generalno očisti, da se jelka iseče i okiti, i da se zgotove različita jela, kojih bi na trpezi trebalo da bude 12, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i svetih večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva „svajtki“)…
Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb, odnosno božićni „agnjec“ - peku kolač od biskvitnog testa, u obliku jagnjeta, i prelivaju ga belim šećerom. „Agnjec“, božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je Isus Hrist podneo…
Za bogatu božićnu trpezu sedaju svi ukućani i jedu sa zahvalnošću Hristu.
Oni koji drže do tradicije i starih običaja, ispod stola stavljaju snop sena ili slame, koji predstavljaju Hristove jasle, ali i predmet od gvožđa, na koji svi koji sede za stolom stavljaju noge. Tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.
Praznični sto je prekriven belim stolnjakom, simbolog belog platna u koje je Hrist umotan po rođenju. Na prozore se stavljaju upaljene sveće - simbol jedinstva sa drugim ljudima i znak da su vrata doma otvorena za goste. Osim toga, prema verovanju, plamen sveća štiti i od zlih duhova.
U nekim krajevima Rusije postoji ono što se u Srbiji zove „položajnik“ - prvi gost koji prelazi prag kuće i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ako on još ima tamniju kosu domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. On se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom.
U manjim gradovima sačuvani su običaji „kolede“ - momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme. Po narodnom verovanju, te noći se dešavaju čuda: nebo se otvara, sve vode - reke, jezera, izvori - imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju. Razmenjuju se i pokloni, a deca oblače kostime i prerušavaju se…
Prema starom ruskom narodnom verovanju, ako Božić pada na nedelju ili ponedeljak biće rodna godina.Postoji verovanje i da ako na taj praznik bude mećava - pčele će se rojiti, a ako bude otopljenja - dobro će roditi heljda.
Nebo obasuto zvezdama na Božić znak je da će dobro roditi šumsko i jagodičasto voće. Zabranjeno je da se na Božić lovi, ušiva, šije i da se obavljaju veći radovi, jer se veruje da to donosi nesreću.
„Svjatki“ - 12 najveselijih dana u godini.
Sa Božićem dolazi i 12 najveselijih dana u godini - „svjatki“. Oni traju sve do Bogojavljanja, 19. januara. Tada se ide u goste i tačno se zna kada se kod koga ide - postoji dan za posetu tašti, majci, svekrvi, tetki… Svi poslovi moraju biti obavljeni do polovine dana, a ostalo vreme se provodi u slavlju.
Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima: devojke, na primer, gledaju u izliveni vosak koji im navodno otkriva za koga će se udati…
Međutim, Ruska pravoslavna crkva takvu tradiciju i takvo shvatanje tog praznika ne podržava. Božić i „svajtki“ su praznici koji bi hrišćani trebalo da provedu u molitvi i dobrim delima, kažu u Crkvi. (Sputnjik)
