Edelgirejev se godinama krio u planinama Čečenije odakle je komandovao napadima na ruske snage. Preživeo je borbe na ratištima Sirije i Ukrajine, da bi bio upucan pet puta usred bela dana u Istanbulu dok je bio sa trogodišnjom nećakom. Iako se to dogodilo u novembru tek sada se pročulo za taj slučaj.On je bio član jedne čečenske terorističke ćelije koja je delovala na Severnom Kavkazu, a bila je svojevremeno odgovorna za napade na moskovski metro i aerodrom Domodedovo.
Edelgirejev nije jedini koji na ovaj način stradao. I neprijatelji čečenskog lidera Ramzana Kadirova, ubijeni su u Moskvi, Beču i Dubaiju. Samim tim, postoje sumnje da su Kadirove snage odgovorne za ove likvidacije.
Kritičari ruskog predsednika Vladimira Putina optužuju Rusiju da je poslala svoje plaćene ubice koji širom sveta love sve one koji smetaju Kremlju, ali za to nisu dostavljeni adekvatni dokazi, već se sve svodi na pretpostavke.
Jedino što bi moglo da ukazuje da Rusija "čisti" svoje neprijatelje jeste zakon koji je Vladimir Putin doneo 2003. godine. Prema njemu, ruskoj tajnoj službi FSB (nekadašnji KGB) dozvoljeno je da sprovodi operacije u inostranstvu, ukoliko one za cilj imaju sprečavanje direktne pretnje po Rusiju.
2009. godine turska policija je podnela izveštaj u kome se tvrdi da su žrtve, trojica Čečena, ubijeni oružjem "groza" koje koriste ruski obaveštajci i ne može se tek tako naći na tržištu. Veruje se da su ubistvo počinila dvojica pripadnika FSB koji su uspeli da pobegnu iz Turske.
Veliki broj Čečena se pridružio Islamskoj državi, a rast terorizma svakako zabrinjava Rusiju. U Istanbulu živi nekoliko hiljada Čečena, od kojih se većina ne slaže sa politikom Rusije.
Posle incidenta sa obaranjem ruskog "suhoja" u novembru prošle godine, odnosi Rusije i Turske su neverovatno pogoršani, a Vladimir Putin se s pravom plaši da Turska postaje epicentar antiruske kampanje, ističe britanski "Gardijan", i dodaje da je "vrlo moguće da agenti FSB strateški eliminišu sve koji bi mogli da predstavljaju veću pretnju po Kremlj".
(Guardian)
