PARIZ - Odlučni i energični odlazeći predsednik Francuske Nikola Sarkozi mogao bi da postane prvi šef države, posle Valerija Žiskara d'Estena 1981. godine, koji nije uspeo da osvoji drugi mandat na tom položaju.Sarkozi je na čelu Francuske od 2007. godine, kada je u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Segolen Roajal iz Socijalističke partije. Kontroverzni konzervativni političar, koji je sebe opisao kao "kapetana broda u srcu oluje", bio je meta kritika boraca za ljudska prava zbog svoje imigracione politike, dok je tradicionaliste ražestio svojim privatnim životom.Sarkozi je, kada je tek izabran za predsednika, bio najpopularniji šef države od vremena generala Šarla de Gola, ali mu je popularnost drastično opala posle venčanja s manekenkom Karlom Bruni i neko vreme je bio čak najomraženiji šef države.Rođen 28. januara 1955. godine, sin je prognanog mađarskog aristokrate i Francuskinje grčko-jevrejskog porekla. Magistrirao je pravo 1978. godine, a 1981. godine je položio pravosudni ispit i postao član Advokatske komore. Pohađao je i magistarske studije na Institutu za političke nauke u Parizu.U politiku je ušao mlad - mediji ističu da je postao aktivista u 19. godini, gradonačelnik u 28, poslanik u 34, ministar u 38. godini, a predsednik u 52. godini.Godine 1977. izabran je za lokalnog odbornika u pariskom predgrađu Neji-sir-Sen, a od 1983. do 2002. je bio i predsednik te opštine. U dva navrata je bio poslanik u departmanu O-de-Sen. Godine 1993. postao je generalni sekretar Okupljanja za Republiku (RPR), preteče njegove Unije za narodni pokret (UMP), a 2004. je izabran za predsednika UMP.
U poslednjih 19 godina je bio ministar unutrašnjih poslova, ekonomije i komunikacija, dok 2007. nije izabran za šefa države. Tokom predsedničkog mandata je povisio granicu starosti za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, uveo 35-časovno radno vreme, ali je izmenom poreskog sistema ohrabrio prekovremeni rad.
Na međunarodnoj pozornici, Sarkozija su često nazivali "američkim čovekom", mada se protivio ratu u Iraku. Mediji su pre pet godina opisivali Sarkozija kao najdinamičniju figuru u inače krutim gornjim ešalonima francuske politike.I danas ga smatraju izuzetno energičnim i odlučnim, ali mnogi mu zameraju da je "bolesno ambiciozan" i agresivan. Novinari su mu na samom početku mandata zamerili to što je pobedu proslavio s nekima od najbogatijih Francuza u jednom od najskupljih restorana, a podrobno su izveštavali i o njegovoj odluci da svom 23-godišnjem sinu dozvoli da pokuša da preuzme kontrolu nad javnom agencijom u poslovnoj četvrti Defans u Parizu.Ostaće zapamćen po uvredama upućenim u različitim prilikama: jednom čoveku, koji je odbio da se rukuje s njim, rekao je: "Gubi se onda, idiote jedan!", mlade delinkvente iz pariskih predgrađa nazvao je ološem, dok je afričke države uvredio rekavši da je njihova tragedija to što nikad nisu ušle u istoriju.S Karlom Bruni, s kojom se venčao 2008. godine, ima ćerku, a iz prethodna dva braka ima tri sina.
