Povećanje bruto društvenog proizvoda (BDP) od 6,9 odsto na godišnjem nivou predstavlja najsporiji rast Narodne Republike Kine od 1990. godine, kada je zabeleženo 3,8 odsto, godinu dana posle krvavog sukoba na Trgu Tjenanmen koji je potresao zemlju i izopštio je iz međunarodne zajednice, prenosi agencija AFP.
U četvrtom kvartalu lani, rast BDP-a Kine je iznosio 6,8 procenata, što je najslabije od svetske finansijske krize 2008. godine, saopštio je Državni zavod za statistiku, a informacije o kretanju kineske privrede, svetske ekonomije broj dva, uticale su na turbulencije na svetskim tržištima, dodaje francuska agencija.Oba pokazatelja rasta (kvartalni i godišnji) poklapaju se sa prosečnom prognozom 18 ekonomista koji su učestvovali u anketi AFP-a.
"Ekonomija je u procesu stabilizacije, ali se još nije stabilizovala", izjavio je za francusku agenciju glavni ekonomista Sitik banke Internešenel u Hong Kongu, Liao Ćun.
Kinesko rukovodstvo - koje je ciljalo rast od "oko sedam odsto" - nastoji da sa ekonomskog modela iz prošlosti, koji je bio oslonjen na investicije i izvoz, pređe na rast koji bi bio zasnovan na tražnji domaćih potrošača.Sektor usluga učestvovao je sa 50,5 odsto u kineskom BDP-u prošle godine, navodi se u saopštenju državne statistike, i konstatuje da je to prvi put da on čini više od pola ekonomije.
"Situacija u 2016. će biti manje-više ista kao u 2015. godini, a kineski privredni rast će se i dalje suočavati sa poteškoćama i nestabilnom međunarodnom situacijom", ocenio je direktor Državnog zavoda za statistiku Vang
Baoan.Napominjući da će se neki sektori suočiti sa smanjenjem proizvodnje, on je istovremeno ukazao na nove brzorastuće oblasti, pominjući pri tome onlajn maloprodaju i industriju automobila na obnovljiva goriva.
"Mislimo da će u 2016. godini kineski ekonomski rast ostati stabilan. Uvereni smo u to", rekao je Baoan.
Očekuje se da će Komunistička partija smanjiti ciljani rast za ovu godinu, imajući u vidu da je predsednik Sji Đinping rekao da će povećanje BDP-a od 6,5 odsto biti dovoljno za kineske potrebe, navodi AFP.
Nakon što je godinama bila lokomotiva globalne ekonomije, Kina u poslednje vreme beleži usporavanje rasta zbog slabljenja izvoza i investicija, prevelikih kompanijskih kapaciteta i hlađenja tržišta nekretnina.Stoga mnogi analitičari smatraju da Peking prikazuje situaciju u privredi boljom nego što zapravo jeste.
Bilo kako bilo, vremena su teška za drugu po veličini svetsku ekonomiju, dok vlasti poručuju da su nužne bolne, strukturne reforme kako bi se ekonomija dovela na put održivog rasta nakon dugodecenijskog vrtoglavog uspona.
U svom planu vlasti navode reforme u državnim kompanijama, kao i liberalizaciju bankarskog sistema i finansijskih tržišta, a sve u cilju restrukturiranja privrede podsticanjem domaće potrošnje i sektora usluga na uštrb rasta izvoza i investicija.
Kineska centralna banka labavljenjem monetarne politike pokušava da podrži rast privrede, pa je lane u niz navrata smanjila ključne kamatne stope, kao i stopu izdvajanja obvezne rezerve banaka. Na taj način pokušava da podstakne kreditiranje preduzetnika i stanovništva, a time i rast ekonomije.
(Tanjug/Jutarnji)
