Septembar 2001. godine, Galveston, Teksas. Detektiva Gerija Džonsa nazvali su i rekli mu da je mladi dečko u moru našao nešto što izgleda kao torzo. Nema glave, nema nogu, nema ruku, samo torzo. “Sad, istraživao sam popriličan broj teških ubistava u karijeri, ali nikada nisam imao raskomadanu žrtvu. Znao sam da će slučaj biti zanimljiv. Ali nisam mogao zamisliti u šta će se pretvoriti”, rekao je detektiv.
Ubijeni se zvao Moris Blek. U stanu do njega živela je starija gluvonema žena Doroti koja je često bila odsutna. Vlasnik stana rekao je policajcima da je često odsutna jer dosta putuje, ali platila je stanarinu godinu dana unapred. Detektivima se učinila sumnjiva pa su pregledali stan. Na podu su uočili sitne rezove. Kada su forenzičari obavili svoje, istražitelji su saznali da imaju mesto zločina. Tu je Blek bio raskomadan. Ali ko je bila misteriozna stanarka?Ništa u kući nije upućivalo na to da u njoj živi žena. Detektivi su pregledali smeće - paket Marlbora, pribor za brijanje, plastične čaše za kafu i papir sa zakazanim lekarskim pregledom na ime Robert Durst. Imali su sreće i pronašli su ga kod lekara. Uhapšen je i mislili su da je to gotova priča. Međutim, to nije bio kraj, a svakako nije bio ni početak bizarne priče o Robertu Durstu.
Njegovoj prvoj supruzi trag se gubi još 1982. godine. Porodica i prijatelji 29-godišnje Ketlin bili su uvereni da ju je Robert ubio jer je u par navrata tvrdila da ju je tukao. Njeno telo nikad nije pronađeno.
Gotovo 20 godina kasnije Robertovo hapšenje u Teksasu bila je prilika da se greška ispravi, barem se tako nadala Ketlinina porodica.
U njenom slučaju nije bilo dokaza, ali forenzički tragovi bez trunka sumnje stavili su sekiru kojom je raskomadan Blek u Robertove ruke. Nakon što je jedno vreme bio u begu, bogati Njujorčanin uhvaćen je u krađi sendviča i flastera u jednom dragstoru iako je u džepu imao 500 dolara. U njegovom automobilu pronađeni su marihuana, dva pištolja, nešto novca i vozačka dozvola na ime Moris Blek.Na suđenju je priznao da je nakon svađe u samoodbrani ubio suseda. Međutim, njegovim skupim advokatima za rukom je pošlo da ga oslobode. Sud je presudio da je Durst kriv za komadanje Morisa Bleka, ali ne i za njegovo ubistvo.Nakon odsluženja nekoliko godina zbog komadanja Bleka, Durst je pušten na slobodu. Njegov slučaj bio je toliko neobičan i izazivao toliko polemika da je zapeo za oko dokumentaristima. Oni su intervjuisali čitav niz ljudi. Uspeli da i samog Dursta dovedu pred kameru. “Nemam šta da skrivam”, rekao im je Durst pričajući im o detinjstvu, majci koja je poginula u padu s krova - a Robert je tvrdio da je sama sebi oduzela život - i rivalstvu s bratom Daglasom koji je, iako je bio mlađi, preuzeo porodični biznis. Dotakli su se i slučaja Ketlin. Nakon više od 15 godina - 1999. - njujorška policija u tajnosti je otvorila novu istragu. Na drugom kraju Amerike živela je osoba koja im je možda mogla pomoći. Suzan Bergman bila je kćerka poznatog njujorškog mafijaša i Robertova prijateljica iz mladosti. Bili su bliski 40 godina. Dobro je poznavala njegovu nestalu suprugu. Kada je istraga postala javna, mesec dana kasnije Bergman je pronađena mrtva u svom stanu.
U vreme kada je ubijena, Durst je bio u Kaliforniji. Napustio je zemlju - pokazala je avionska karta. Preselio se u Teksas u kojem je živeo prerušivši se u ženu. Znao je da je otvorena nova istraga o Ketlin. A onda je 2001. u moru u zalivu Galvestona isplutalo raskomadano telo.
Možda bi se ovaj zlokobni milijader i izvukao iz svega da nije bilo dokumentarne mini-serije. Autori dokumentarca su kopajući sve dublje postajali sve sigurniji da je njihov glavni junak kriv. U njegovu krivicu postali su uvereni kada im je jedan rođak Suzan Bergman pronašao pismo koje joj je poslao Durst. Na koverti je bila ispisana adresa. Suočili Dursta s pravopisnom greškom, istom koju je napravila osoba koja je policiju obavestila o smrti Suzan. Osim toga, autori su izračunali da je Durst imao dovoljno vremena da je ubije i odveze se na daleki aerodrom gradeći tako alibi.
Robert Durst uhapšen je u hotelu u Nju Orleansu u koji se prijavio pod imenom Everet Vord. Uoči hapšenja zbunjeno je lutao hodnicima pričajući sam sa sobom. Kod njega su pronađeni 38-kalibarski revolver, municija, nešto marihuane, dokumenta, prava i lažna, novi mobilni, mape, maska od lateksa za lice u boji kože i 42.000 dolara u novčanicama od stotinu dolara.
Tužilaštvo Los Anđelesa izdalo je nalog za hapšenje zbog ubistva Suzan Bergman iz 2000. godine i tako je uhapšen.
Posle toga se oglasila i njegova familija, objavljujući da oseća olakšanje i da se nada da će konačno preuzeti odgovornost za sve što je učinio.
Durst je priznao krivicu pred federalnim sudom u Nju Orleansu za ilegalno nošenje oružja. Dodeljena mu je kazna od sedam godina odnosno 85 meseci koja čeka potvrdu.
Durst će biti prebačen u Los Anđeles i tamo će čeka najnovije suđenje. Umedijima se pisalo i kako policija navodno istražuje njegovu povezanost s nestankom više tinejdžerki. Lin Šulc, koja je tada imala 17 godina, nestala je u Vermontu 1971., a poslednji put je viđena na stanici nasuprot njegove prodavnice. Karen Mičel, 16-godišnjakinja iz Kalifornije, nestala je 1997, a 18-godišnja Kristen Modaferi posljednji je put viđena u San Franciscu 1997. godine.
Međutim, Durst nikad nije optužen za te slučajeve. FBI je ipak pozvao policiju da istraži stare nerešene slučajeve na lokacijama gde je Durst živeo. Prema istrazi jednog privatnog detektiva, pod lažnim identitetima bio je u mnogim državama.
(Jutarnji)
