Uzbudljiva i fascinirajuća drama razvila se poslednjih nekoliko nedelja oko intrige koja počinje u Jerusalimu a poletela preko Moskve, Damaska, Bejruta, Ankare, Teherana i Kanbere. Izrael, Rusija, Turska, Australija i Iran su ključni igrači, dok Sirija i Liban imaju sporednu ulogu.
Sve je počelo otkazivanjem zvanične državne posete Australiji izraelskog predsednika Rivlina, koji je trebalo da poseti tu zemlju 17. marta. Izrael i Australija uživaju blizak i topao odnos, a zvaničnici australijske vlade su bili veoma uzbuđeni zbog posete izraelskog predsednika, zbog čega su njemu prilagodili svoje rasporede.
Ali, iznenada se ispostavilo da je Rivlin otkazao posetu. Razlog: u ovom trenutku, ruski predsednik Vladimir Putin je važniji za bezbednosne interese Izraela. Naime, istovremeno sa ugovaranjem posete Australiji, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova je poslalo probne predloge u Kremlj, u vezi moguće posete Rivlina Rusiji. Ali, posle već ugovorene posete Australijancima, Rusi su predložili isti datum, i Rivlin je morao da odluči da li će otići u Australiju ili će ih uvrediti zbog Rusije.
Ova dilema je bila uključena u okvir veoma osetljivih bezbednosnih strateških interesa, koji su analizirani na posebnom sastanku predsednika Rivlina i premijera Izraela Benjamina Netanjahua prošle nedelje. Netanjahu je Rivlinu lično jasno stavio do znanja da nema izbora: poseta Moskvi bio je u ovom trenutnku apsolutni imperativ.
Uopšteno govoreći, Netanjahu i Rivlin imaju zategnute odnose, sa dugim prekidom, jer je Netanjahu pokušao da minira imenovanje Rivlina. Ali ovaj put, nacionalni interesi su prevazišli pitanja ega i lični antagonizam. Netanjahu je usmerio ogromne napore da bi ubedio Putina na štetu koja je prouzrokovala, kako je on naziva, "Osovina zla" koja uključuje Iran, sirijskog predsednika Bašara al-Asada i libanski Hezbolah. U epicentru rasprave su rakete S-300 koje su Rusi ranije obećali Iranu, ali koji još uvek nisu stigli u Teheran.
Kuvajtski list Al Džarida je 5. Marta objavio da je Putin zaustavio slanje tih sistema, jer je Iran prekršio svoje ranije obećanje da ne daje sofisticirano rusko naoružanje Hezbolahu. Prema tom članku, Putin je odlučio da kazni Irance nakon što su Rusi od Izraela dobili obaveštajne podatke koji dokazuju da Teheran nedavno Hezbolahu prebacio rakete SA-22 zemlja-vazduh. Prema istom izveštaju, ruski piloti koji krstare sirijskim nebom su nedavno prijavljivali da su bili na nišanu protivavionskih raketa sa teritorije Libana. Procena je da su te rakete upravo one koje su proizvedene u Rusiji i date Iranu, koji ih je zatim prebacio Hezbolahu. Ispostavilo se da je na Bliskom istoku sve moguće, a da se akteri mogu naći u procepu sistema koji su sami stvorili. To je upravo ono što se desilo sa Amerikancima jednu generaciju pre, sa mudžahedinima u Avganistanu.
Smatra se da je kuvajtska novina Al-Džarida usko povezana sa bliskim saradnicima Benjamina Netanjahua, i da njegov kabinet navodno povremeno koristi te kuvajtske novine da plasira informacije bez ostavljanja tragova. Mnogi u Izraelu i na Zapadu smatraju da su informacije Al-Džaride poreklom iz izraelskih izvora, što im povećava kredibilitet. Prema ovoj teoriji, Netanijahu je od Rivlina tražio da da prednost Moskvi umesto Kanberi, i da se sretne lice u lice sa Putinom. On je želeo da Rivlinu predstavi dodatne materijale koje treba pokazati Putinu, koji naglašavaju realan rizik da bi sistemi S-300 takođe mogli doći do Hezbolaha, ako budu dostavljeni Iranu.
Istovremeno, izvori iz Ankare navode da je vreme za istorijsko pomirenja između Izraela i Turske odavno sazrelo i da je ono bilo dogovoreno. Zašto onda ništa nije potpisano? 
Tako se Izrael našao u dilemi: s jedne strane, potrebno je da okonča krizu sa Turskom i normalizuje odnose između dve države, koje su u ne tako dalekoj prošlosti imale ozbiljan vojni savez. S druge strane, Izrael takođe mora da ubedi Putina da se distancira od Irana i Hezbolaha u najvećoj mogućoj meri.
Izrael daje jasnu prednost opciji B. U ovom trenutku, Putin je za Izrael daleko važniji od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Turski tiranin se posmatra u Jerusalimu kao izgubljen slučaj, i izraelsko-turski vojni savez neće biti obnovljen, sve dok Erdoganova stranka ostaje na vlasti. Jerusalim nema iluzija, i Netanjahuu je jasno da Erdogan nastoji da upeca pomirenje sa Izraelom samo zbog njegove političke slabosti, problema sa Rusijom, prirodnog gasa Izraela i činjenice da njegov položaj u regionu nije ono što je nekad bio.
Priča o prirodnom gasu još više komplikuje stvari, u svetlu jasnih interesa Izraela da prodaje svoj gas Turskoj, i činjenice da se Rusija takmiči za isto tržište. Ali je Putin odlučno odneo prevagu po svim tačkama: put kojim je krenuo u Siriji je poboljšao status Rusije u regionu i šire, i skoro preko noći Rusija je postala uticajna svetska sila. Ona je promenila regionalnu realnost i preusmerila krvavi sukob u drugom pravcu, meljajući Asadov položaj. Nedavno je jedan vrlo visoki izraelski vojni rekao da "čak i ako je ruski avion bude leteo preko Tel Aviva, neće biti oboren." Postoji bezbroj razloga za koordinaciju i bliskost između Izraela i Rusije, i za stratešku odluku Izraela da ne radi ništa što bi Rusi shvatili na pogrešan način.
Izrael sada vredno radi na jačanju odnosa sa Rusijom po skoro svaku cenu. Više instance u Jerusalimu, uključujući i bezbednosni aparat u Tel Avivu, su optimisti. Prema visokim izraelskim izvorima, Rusi nemaju nameru da dozvole Iranu da postane pokrovitelj Sirije, u vezi Hezbolaha razumeju stav Izraela, i sada ponovo razmatraju svoj raketni dogovor sa Teheranom.
Rusi imaju svoje interese, i nisu posebno vezani za Hezbolah. Oni će zapaliti sveću na oba kraja, pokušavajući da se ne upliću u krizu sa Iranom, kada sve svetske kompanije pokušavaju da uskoče u poslove sa iranskom ekonomijom. S druge strane, oni ne žele da pomognu Iranu da stekne ogromnu moć. Izrael je u međuvremenu zauzet manevrisanjem da bi postigao nekoliko značajnih dobitaka za sebe.
(IZVOR: All Monitor - the Pulse of the Middle East - priredio M. Đorđević)
