Napade u Briselu treba posmatrati u evropskom kontekstu otuđenih, mahom nezaposlenih i getoiziranih muslimana kao i slabe bezbednosti koji je dramatično različit od američkog, ocenjuje bivši koordinator Stejt dipartmenta za protivterorizam Danijel Bendžamin u autorskom tekstu za Politiko.
Bendžamin navodi da u SAD muslimansku zajednicu čine uglavnom prilično dobrostojeće porodice poreklom iz raznih muslimanskih zemalja s obrazovanjem prosečnih Amerikanaca. U Evropi muslimanske zajednice su formirali siromašni seljaci koji su tu došli na privermeni rad u industriji i ostali i kada su fabrike zatvorene, pri čemu su i dalje siromašni, bez pristupa obrazovanju i sa mnogo većom stopom nezaposlenosti nego ostali, iznosi se u tekstu.
Iako ogromna većina evropskih muslmana ne želi a ima bilo šta sa ekstremizom, među njima ima više ekstremista nego među muslimanima u SAD, a taj broj je posebno visok u Belgiji, dodaje autor. On navodi da je prema izveštaju Sufan grupe iz decembra, 470 od 660.000 belgijskih muslimana otišlo da se bori u Siriji ili Iraku, što belgijsku muslimansku zajedniču čini procentualno najvećim snabdevačem esktremista u Zapadnoj Evropi. Za razlku od toga, iz SAD je u borbu otišlo 250 muslimana iako je muslimanska zajednica u Americi pet puta veća i prema procenama Instituta Pju broji 3,3 miliona ljudi.
Amerika je u boljoj poziciji i zbog mera bezbenosti koje su znatno pojačane od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Primera radi, u četiri najveća teroristička napada u Evropi - u Madridu 2004, Londonu 2005, Parizu 2015. i Briselu 2016. godine poginulo je najmenje 426 ljudi, dok je u četiri najveća napada u SAD, uključujući Bostonski marton i bombe u San Bernadinu, poginulo ukupno 45 ljudi.
Od napada 11. septembra, SAD su na unutrašnju bezbednost potrošile 650 miliona dolara, piše Bendžamin, što je znatno više nego u Evropi, sudeći po izdvajanjima za policiju, graničnu bezbednost i druge agencije.
Belgija je posebno tužan slučaj, navodi autor, zbog pollitičkih sukoba između Flamanaca i Valonaca oko političke reforme i unutrašnje političke krize koja je s prekidima trajala od 2007. do 2011. godine. Tokom tog perioda zemljom je upravljala tehnička vlada, a nesposobnost Belgijanaca da poboljšaju protivterorističke kapaciteta je stalno nervirala američke funkcionere, podseća autor.
Evropa je pogodnija meta za teroriste i zbog geografskog položaja, slabih spoljnih granica, nepostojećih unutrašnjih granica i migrantske krize koja je dovela milion i po izbeglica, što sve multiplicira opasnosti, zaključuje se u tekstu.
(Tanjug)
