Istorija je Ukrajini dala nekoliko lekcija. Od raspade države Kijevska Rus u 13. veku, teritorija današnje Ukrajine je bil aizložena talasima imperijalnog širenja susednih država: Mongola, Litvanaca, Poljaka, Moskovljana, Osmanlija, Austrijanaca, Nemaca. Istorija je Ukrajini takođe pokazala da je Zapad, tačnije, Evropa ili vide kao metu za eksploataciju (Nemačka u oba svetska rata) ili je prema njoj ravnodušna.
Ipak, Ukrajina ima strateški interes od vitalnog značaja za evropsku bezbednost, stabilnost i opstanak, jer je odvaja Rusiju od Evrope. Nesposobnost da se shvati ova osnovna geopolitičku realnost proizlazi iz još rasprostranjenog zapadnoevropskog mišljenja da su istočni Evropljana, čak i oni u okviru EU, politički nezreli. Zapadno evropski stav prema Ukrajini ima tendenciju da bude još gori, i uglavnom se oslanja na uverenje da Ukrajinci nikada neće biti potpuno "kao mi."
Istorija takođe ukazuje da je Ukrajina treba da sumnja u sposobnost Evrope da deluje kao jedinstvena celina kada je u pitanju Rusija. Razjedinjenost je istorijska normalnost za Evropu, a čak i ako Evropska unija preživi najnoviju krizu, verovatno je da će se na kraju promeniti. EU će biti sposobna da donosi odluke ako bude manja, i Evropa neće biti isti entitet čiji Ukrajina trenutno želi da postane član. Ali, čvrsto povezan francusko-nemački klub neće biti koristan skoro ni za koga, a izuzetno labava državna zajednica neće koristiti nikome. To ne znači da Ukrajina treba da napusti svoje evropske aspiracije, već da ulazak u Evropu može da znači nešto sasvim drugačije pet ili deset godina nego sada.
Konačno, istorija nam govori da će stav Sjedinjenih Država prema Ukrajini u velikoj meri biti u funkciji američko-ruskih odnosa. Kada su ti odnosi su dobri, Ukrajina se udaljava od dnevnog reda SAD. Kada su loši danas-Ukrajina dobija strateški značaj za Vašington. Sjedinjene Države su prijatelj Ukrajine u vreme kriza. Najvažnije geopolitičke realnosti sa kojima se danas suočava Ukrajina, i skojima će se seuočiti u doglednoj budućnosti su: nastavak sukoba sa Rusijom, stalna nepouzdanost Evrope, a nastavak podređivanja ukrajinske politike Sjedinjenih Država sa rusko-američkim odnosima.
Ukrajinski veliki plan mora biti formulisan na ove izazove:
Prvo i najočiglednije, Ukrajina mora da ima jake oružane snage. Ukrajinska vojska mora da se restrukturira i mora da bude dovoljno dobro naoružana dovoljno. Stručnjaci u Ukrajini i na zapadu smatraju da je visoko profesionalna mobilna vojska najbolji izbor, ali je takva vojska skupa. Drugo, Ukrajina mora da ima ekonomiju koja može da podrži napor jakog naoružanja i obezbedi stanovništvu neophodan životni standard.
Treće, Ukrajina se mora odupreti moekoj moći Rusije i tvrdnji da je ona deo “ruskog sveta”. To se može uraditi postepenim smanjenjem upotrebe ruskog jezika i njegove zamene ukrajinskim. Takođe, Ukrajina mora, kao i baltičke državama, da učini da ukrajinski i engleski budu jezici svakodnevne komunikacije a da se ruski svede na starije stanovnike.
Spoljni odnosi Ukrajine treba da budu građeni prema navedene tri geopolitičke realnosti. S obzirom da će Rusija uvek biti pretnja a Evropa verovatno ostati nepouzdana, Ukrajina bi trebalo da izgradi veze sa zemljama koje se suočavaju sa jednako neugodnim geopolitičkim izborom: Belorusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Moldavija, Poljska, Rumunija su već dugo u sendviču između Nemačke i Rusije. U ranim 1990-ih, ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk je zagovarao savez država od Baltika do Crnog mora. To nije ostvarilo jer su se zapadni susedi Ukrajine opredelili za članstvo u EU i NATO. Ta vizija je nedavno oživela kao projekat “Međumorje” koje bi u idealnom slučaju uključilo i Tursku.
Naravno, Ukrajina mora da nastavi da održava najbolje moguće odnose sa Evropom, Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Diplomatija će uvek biti važno, mada ona neće promeniti Rusiju, niti ubediti zapadnu Evrope da su Ukrajinci dostojni evropske budućnosti. To može uraditi samo bogata i moćna Ukrajina. Zato ukrajinski diplomatija prema Sjedinjenim Američkim Državama postaje sve važnija.
Politički, ekonomski i kulturni razvod iz Rusije, integracija sa svetom, i stvaranje saveza sa Istočnom Evropom, Turskom i Sjedinjenim državama su tri komponente glavne strategije koja bi mogla da obezbedi Ukrajini sigurnost i opstanak u naredne dve decenije.
(Foreign Affairs - priredio M. Đorđević)
