"Tri strane (režim, Kurdi i pobunjenici) bore se za što veći komad kolača, ne samo na račun ISIS, nego i na račun drugih protagonista", istakao je Tomas Pieret, stručnjak za Siriju, gde rat besni već petu godinu.
U centralnoj pokrajini Homsu snage režima Bašara al Asada su uz pomoć Rusije potisnule ISIS iz drevnog grada Palmire i iz Kariataina.
U pokrajini Alepu, na severu, pobunjeničke i islamističke grupe uz pomoć Turske i američke avijacije uzele su ISIS-u dvadesetak sela, među kojima Al Raj, koji džihadističke grupe koriste kao glavnu tačku za ulazak u Tursku.
Na jugu džihadisti iz Fronta al Nusre (sirijski ogranak Al Kaide), zajedno sa salafistima iz Ahrar al Šama i drugim pobunjenicima, zauzeli su tri naselja. A na severoistoku arapsko-kurdski savez Sirijske demokratske snage (FDS) napreduje prema naftom bogatoj pokrajini Deir Ezoru koju priželjkuje i režim.
Kolač je zasad dovoljno velik za sve. Iduće etape biće teže: istočno od Alepa pružaju se područja koja zanimaju i režim i Kurde i pobunjenike", ističe taj predavač na Edinburškom univerzitetu.
Ali s obzirom da je deo teritorije u rukama ISIS jako privlačan - grupa kontroliše gotovo 40 odsto teritorije s naftom, gasoom, pamukom - moguće je da se režim i pobunjenici sukobe zbog njega.
"Ako svi neprijatelji ISIS ostanu međusobno povezani, pod američko-ruskim nadzorom, oslobađanje teritorija koji kontroliše ISIS imao bi za posledicu povratak te organizacije u potpunu ilegalu", rekao je Pieret.
Režim i opozicija zasad se protive federalizmu i ne priznaju kurdsku saveznu pokrajinu na severu zemlje.
Ali njihovi pokrovitelji, Vašington i Moskva, inicijatori primirja između režima i pobunjenika ne protive se federalizmu, smatra Fabriće Balače, naučni savetnik u Vašington Institutu.
"Čini se da Sjedinjene Države i Rusija prihvataju federalizam u Siriji. Na taj način će oslabiti Asada i osigurati si zone uticaja", ocenjuje.
(Jutarnji)
