Retrovirusi se razmnožavaju tako što uđu u genom zaražene ćelije - sve svoje genetske informacije potrebne za umnožavanje smeste unutar DNK ćelije, koja uz svoje uobičajene ćelijske aktivnosti potom počne da proizvodi i kopije virusa.
Ako se retrovirus zatekne u polnoj ćeliji, i ako ta ćelija dovede do začeća, retrovirus će se nalaziti u svakoj ćeliji novog organizma. Postaće deo njegovog DNK.
Naučnici procenjuju kako se oko 8 odsto ljudskog DNK zapravo sastoji od ostataka retrovirusa, koji se nazivaju endogenim retrovirusima (ERV). Većina tih virusa su neaktivni, jer je njihov DNK previše oštećen da bi se mogli razmnožavati. Gotovo svi su bezopasni, a neke od njih su milenijumi evolucije čak učinili i korisnima, pa pomažu u razvoju imuniteta u ljudi.
Ali, jedna grupa virusa, HERV-K, u ljudskom genomu se nalazi gotovo netaknuta, i u bilo kojem trenutku može početi da proizvodi svoje kopije i da zarazi organizam u kojem se nalazi.
Radi se o živom fosilu, virusu koji postoji već milionima godina, a u naše je gene dospeo kao autostoper, u nekog dalekog pretka koji još nije bio ni moderan čovek. Naučnici koji ga proučavaju nazivaju ga ‘čudovištem iz Loh Nesa’.
Proučavanjem HERV-K virusa, otkriveno je kako je relativno nedavno bio aktivan, te da još može uzrokovati zarazu.
Dvoje naučnika sa Univerziteta Tufts pronašli su dokaz o postojanju aktivnih verzija HERV-K virusa proučavajući podatke iz projekta "1.000 genoma" i projekta "Različitosti u ljudskom genomu". Otkrili su kako ljudski genom sadrži čak 36 jedinstvenih kopija HERV-K virusa, koje se ne nalaze u standardnom, referentnom genomu. Jedna od tih kopija bila je potpuno netaknut virus, umetnut u ljudski DNK, bez ikakvih mutacija koje bi onesposobile njegovo kopiranje.
Naučnici se nadaju da će uskoro započeti novo istraživanje koje bi odgovorilo na goruće pitanje: da li je reč o virusu koji bi se mogao probuditi i postati uzročnik velike zarazne epidemije. Retroviruse je moguće ‘uskrsnuti’ iz komada DNK, i potom analizirati njihova biološka svojstva.
Ukoliko se ipak ne radi o potencijalnoj pretnji, postoji i druga, zanimljivija mogućnost, a to je da je komad virusa u ljudskom DNK na neki način pružio selekcijsku prednost u evolucionarnom procesu. U tom slučaju, naučnicima preostaje da utvrde kakvu tačno prednost smo dobili "prisvajanjem" virusa starog nekoliko miliona godina u svoj genom.
(Jutarnji)
