Elizabet Holms imala je 2003. samo 19 godina i bila čudo od deteta, predstavivši svom mentoru na Univerzitetu Stanford revolucionarnu metodu analiziranja krvi. Bila je reč o ispitivanju krvi iz samo jedne kapi iz vrha prsta, da bi nakon nekog vremena osnovala firmu Teranos koja je u kratkom vremenu dosegla vrednost od 9 milijardi dolara, a ona sama postala sa 3,6 milijardi najmlađa milijarderka na svetu koja je izgradila vlastito poslovno carstvo.
Sada se, međutim, otvorila prava provalija pod njenom firmom, otkako su agencija za nadzor berzanskog poslovanja u SAD-u, FDA i Mediker pokrenuli istragu kojom ispituju koliko je njeno poslovanje zakonito, jer se pokazalo da su na pripremi testa "Edison" radile nekvalifikovane osobe, kao i da test uopšte nije tako pouzdan kako se smatralo i kako je Holms to predstavljala.
Istrage bi, kako sada stvari stoje, mogle biti smrtna presuda njenoj firmi, a ona sama kaže da je duboko potrešena razvojem situacije, da joj nije jasno kako se to sve nije i ranije pokrenulo, ako već postoje neke sumnje, i da je prekinula sva testiranja, pa pokreće potpuno nova. Međutim, ovo ipak nije prvi glas da nešto nije u redu s njenim pogotkom u području zdravstva.
Izvesni profesor medicine sa Stanforda Džon Ionidis objavio je u naučnom časopisu Journal of American Medical Association još prošle godine da je uspeh Teranosa plod isključivo agresivne PR taktike. Niko se tada nije previše obazirao na njegove reči jer u to je vreme Elizabet Holms bila apsolutni hit.
Već 2014. imala je 18 patenata po SAD-u, 66 van SAD-a i bila je supotpisana na još stotinak drugih patenata. Te godine Forbs je smestio na 110. mesto svoje liste 400 najbogatijih i te je godine njena imovina procenjena na čak 4,7 milijardi dolara. Uz to, njen je život izgledao onako kako su mediji mogli samo poželeti za jednu dobro, dramatičnu priču. Njen je mentor profesor Čening Robertson opisivao kao novog Gejtsa ili Džobsa.
On je bio onaj kom se pojavila na vratima kao 19-godišnjakinja kako bi mu rekla da napušta studije da bi se posvetila biznisu. A i razlog zašto je prethodno odustala od studija medicine, bio je simpatičan - grozila se igala i prizora vađenja krvi. U oktobru 2015. ta simpatična slika počela je da se raspada kada je članak o njoj napisao nagrađivani istraživački novinar Džon Karejru u Wall Street Journalu.
Tvrdio je da je uspeh njene firme puka brižno građena fasada bez pravog pokrića. Njen test "Edison" do sada je potvrđen kao efikasan samo za utvrđivanje prisutnosti herpesa, dok za još 120 drugih terapeutskih primena čeka na potvrdu FDA. A kako se čini da je FDA sklonija istraživati čitavu firmu nego joj odobriti primenu, deonice njene firme strmoglavo se ruše.
(Express.hr)
