"Bugarska i Rusija su dogovorile formiranje radnih grupa koje će pronaći način za obnavljanje radova na dva energetska projekta", izjavio je bugarski premijer Bojko Borisov pre dva dana u Varni, nakon što je 5. avgusta telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
O tim projektima, Borisov je razgovarao i sa Evropskom komisijom, a projekti će, kako je rekao, biti urađeni u skladu sa propisima EU.
"Suočeni smo sa teškim sudskim procesom zbog međuvladinih ugovora o gasovodu Južni tok koji su potpisani 2006. godine, pre nego je EU uvela nove zahteve energetskoj industriji", rekao je Borisov.
Ruski Gasprom je 2014. godine otkazao izgradnju Južnog toka kojim je prirodni gas trebalo da se doprema do južnih zemalja Evrope preko Crnog mora, nakon što je EU primorala Bugarsku na povlačenje iz tog projekta, jer bi taj gasovod, kako je saopšteno, prekršio evropske propise o konkurenciji.
"Zvanična Sofija, takođe, želi da nuklearnu elektranu Belene na Dunavu, kapaciteta 2.000 megavata, izgradi kao privatni projekat uz izvesno učešće države, jer bez udela države niko neće želeti da investira u nju", kazao je Borisov.
U početnu fazu izgradnje ove nuklearke, Bugarska je uložila 700 miliona evra, da bi ovaj projekat 2012. godine otkazala nakon neslaganja sa ruskim Rosatomom oko troškova, koji su tada procenjeni na deset milijardi evra.Bugarska je suočena sa opcijom "da plati oko tri milijarde leva, uzme dva reaktora i stavi ih u muzej, pošto ih je nemoguće prodati", izjavio je Borisov u junu, nakon što je Arbitražni sud u Parizu presudio da Bugarska mora da plati 620 miliona evra odštete i da kupi reaktore i drugu opremu koje je za tu nuklearku proizveo Rosatom.
"Kada govorimo o gasnom čvorištu, gde bismo mogli naći tolike količine gasa za transport kada ne bilo ruskog gasa? Budimo iskreni. Cevovodi, proizvedeni za gasovod Južni tok, u vrednosti od 2,2 milijarde evra, još uvek se nalaze na obali Crnog mora, blizu Varne i Burgasa", naveo je Borisov, aprenosi njujorška agencija.
