Sveta Helena dom je za 4.255 ljudi koji se i danas smatraju podanicima Njenog veličanstva, kraljice Elizabete II.
Najpoznatiji stanovnik ostrva bio je čuveni francuski general, kasnije i car Napoleon Bonaparta koga su britanske vlasti trajno zarobile na ostrvu pošto ga je njihov general Velington porazio kod Voterlua. Napoleon je na ostrvu proveo poslednjih šest godina života, a neki istoričari i danas tvrde da nije umro prirodnom smrću, nego je sistemski trovan.
Osim što je bila dom jednog od najvećih vojskovođa u istoriji, Sveta Helena je mesto koje obiluje prirodnim lepotama, ali čiji je turistički potencijal uglavnom neiskorišten zbog loše povezanosti s ostatkom sveta. Zabačena lokacija usred Atlantika je očitgledan razlog za to.
Sve je trebalo da se promeni s novim, 285 miliona funti (330 mil. evra) vrednim aerodromom, ali taj projekat se od velike britanske investicije u svoje prekomorske teritorije pretvorio u još veći fijasko. Naime, aerodrom je trebao da se otvori još 21. maja, ali zbog prejakog vetra koji konstantno duva preko piste putnički avioni na njega ne mogu sigurno da slete, piše Gardian.
Umesto da pokrene ekonomiju na ostrvu, novi aerodrom će koštati porezne obveznike Ujedinjenog Kraljevstva enorman iznos, zbog čega je zakonodavno veće Svete Helene ove nedelje izglasalo predlog koji poziva da se provede nezavisna istraga oko izgradnje aerodroma kako bi se utvrdilo na kome leži odgovornost zbog zaista epskog promašaja.
Neki ljudi iz veća su javno zatražili da britanska vlada obznani kada je tačno saznala da novom avionu prete snažni i nepredvidljivi vetrovi i zašto se usprkos tome dalo zeleno svetlo za projekat.
Sekretar za međunarodna ulaganja britanske vlade Priti Patel obećala je da će osnovati panel stručnjaka čiji će zadatak biti da pronađu način na koji novi areodrom ipak može da bude funkcionalan.
"Neke odluke očigledno nisu bile dobre, ali to je prošlo vreme. Sada moramo da pronađemo rešenje", rekla je Patel.
Stanovnici ostrva problem nisu prihvatili toliko stoički i to nije teško razumeti. Mnogi od njih su znatno uložili u obnovu i izgradnju nekretnina u priželjkivanju gotovo 30.000 turista koji su trebali godišnje da posete ostrvo, što u trenutnoj situaciji izgleda nemoguće. Oni su zbog toga od ostrvskih vlasti zatražili kompenzaciju uloženog (na ime izgubljene zarade), čemu njihovi ministri nisu previše skloni.
"Vlada Svete Helene ne može da bude odgovorna za gubitke koje su privatnici pretrpeli jer aerodrom nije počeo s letovima na datum kad se očekivalo. Mi smo uvek jasno isticali taj rizik u našoj komunikaciji s građanima", kazala je guvernerka ostrvaa Liza Filips.
Lokacija za aerodrom bila je odabrana još početkom ovog milenijuma, a gradnja je počela 2011. godine usprkos izveštaju iz 2005. godine u kojem je meteorološka služba zaključila da postoji veliki rizik od prejakih vetrova na lokaciji.
(Gardian/ Jutarnji)
