Šta je uopšte ispravno, šta je ljudski?
Ako odlučite da srušite avion, u Nemačkoj ćete završiti u zatvoru jer je Ustavni sud te zemlje 2006. godine odbacio kao neustavnu odredbu Zakona o bezbednosti u vazdušnom saobraćaju, koja je pilotima borbenih aviona ostavljala na volju da u krajnjem slučaju sruše oteti avion ako procene da bi time nastala manja šteta. Ipak, sme li se jedan ljudski život meriti s drugim? Ko je taj ko ima pravo da proceni da život deset ili stotinu ljudi vredi više od života ovoga tu, konkretnog čoveka?
U ovom slučaju to je učinio 31-godišnji Nemac, pilot "jurofajtera" koji je uzleteo na dojavu kontrole leta da je Lufthanzin "erbas" A320 otet. Pitao je nadređene šta da učini i nije dobio nikakav odgovor. Postupio je po svojoj savesti.
Da li biste vi srušili taj avion i da je u njemu u tom trenutku bila vaša supruga, pita sudac pilota Lara Koha.
Da li biste vi ubili sopstvenu suprugu da biste spasli hiljade drugih ljudi?
Podela odgovornosti
Lars Koh je književni lik optužen u dramskom tekstu "Teror" Ferdinanda von Širaha (52), berlinskog advokata i unuka vođe Hitlerjugenda Baldura von Širaha. Svoj prvi dramski tekst "Teror" objavio je 2014. godine, a premijerno je prikazan u pozorištima u Berlinu i Frankfurtu prošle godine - i do danas ne prestaje da izaziva polemike. Širah uvlači publiku u podelu odgovornosti. Hoće li Koh biti osuđen ili ne, direktno zavisi od glasova publike. Pošto odslušaju argumente, u trenutku kada bi se porota povukla na većanje, publika odlazi na pauzu i glasa. Kad se vrate, glumci objavljuju presudu.
Predstava je neverovatno uspešna i upravo se igra u 40 različitih pozorišta širom Nemačke, u Tel Avivu, Tokiju i Karakasu, a još je najavljeno dvadesetak novih, među ostalim u Sloveniji i Mađarskoj.
Nova TV forma
Uskoro, 17. oktobra, milioni gledalaca imaće priliku da presude Larsu Kohu. Nemačka javna televizija ARD, zajedno s austrijskim ORF-om i švajcarskom javnom televizijom, emitovaće u ponedeljak 17. oktobra u 20.15 časova televizijski film "Teror" s vrlo popularnim nemačkim glumcima. Posle toga će gledaoci Nemačke, Austrije i Švajcarske telefonom i internetom moći da glasaju - da li je pilot kriv ili ne, da li je smeo da odluči ko će ostati živ?
To je najveći live-eksperiment na nemačkoj televiziji, najavljuju nemački mediji.
Tri dana pre masovnog televizijskog suđenja, 14. oktobra, film "Teror", s podnaslovom "Vaša presuda", krenuće u distribuciju u 100 bioskopa u Nemačkoj.
"Publika odlučuje! To će biti nešto sasvim posebno: gledaoci ne odlučuju samo o ishodu jednog televizijskog filma, nego o sudbini ljudskog bića", rekao je Folker Heres, programski direktor Das Erstea, prvog programa ARD-a.
Tim filmom, koji nastaje u koprodukciji ARD-a, žele da promovišu ideju o televiziji kao važnom mediju za društvene rasprave: prvo TV film, pa presuda gledalaca, pa rasprava eksperata u studiju. Sve je toliko povezano da zajedno čini jednu novu interaktivnu TV formu, oko koje sam sada vrlo uzbuđen, priznao je direktor Erstea.
U teatru, ili bar u nekim oblicima teatra, uključivanje gledalaca nije ništa novo. Ali, i ovde kombinacija interaktivnosti i vrlo politizovane teme čini eksplozivnu smesu. Jer, gledaoci ne glasaju samo da li je neki izmišljeni Lars Koh kriv ili ne, nego i o ispravnosti odluke najvišeg suda u Nemačkoj.
Takvo prozivanje Ustavnog suda i samog nemačkog Ustava izaziva u najmanju ruku neprijatnost u velikoj državi u kojoj se institucije, uz svu slobodu izražavanja, ipak poštuju.
Najglasnije su protiv ovog pozorišnog komada ustala dva ugledna stara političara FPD-a, nemačke liberalne stranke, nekadašnjeg koalicionog partnera CDU. Upravo zahvaljujući njima Nemačka ima takav zakon koji Larsu Kohu i njegovim kolegama zabranjuje da ubiju jedne građane da bi spasili druge.
Glavno je pitanje: jesmo li u ratu, kako to tvrde Fransoa Oland ili papa Franja? Ako jesmo, onda je sve dopušteno, pa i ubiti čoveka da bi se spasio neko drugi. Ali ako nismo proglasili ratno stanje, a nismo, nepravedno je prema civilima primenjivati nemilosrdnu ratnu logiku, tvrde Baum i Hirš.
Ustavni sud je prihvatio argument liberala da se ljudski život ne sme procenjivati u odnosu na drugi život. Ustavne sudije su poručile da je po članku 1 nemačkog Ustava dostojanstvo čoveka nedodirljivo pa je nezamislivo da bilo ko dobije dozvolu da namerno ubije nevine ljude.
A kad to dovodi u pitanje, Von Širah direktno pljuje na Ustav, tumače Hirš i Baum.
Od 149.168 ljudi koji su odgledali ovu predstavu od 4. okrtobra 2015. do 4. oktobra 2016. većina smatra da Lars Koh ne bi smeo biti osuđen zato što je odlučio da ubije 164 ljudi u avionu Berlin - Minhen. U pet zemalja sveta u kojima se predstava prikazuje, 89.271 gledalaca smatra da nije kriv, a 59.897 ljudi da jeste.
Nijeuvek bilo tako: na početku je bitno više gledalaca smatralo da Lars Koh nije smeo da sruši avion. A onda je 13. nomebra prošle godine napadnut Pariz, pa Brisel. I počeli smo drugačije da gledamo svet oko sebe.
Sam Von Širah je krajem prošle godine objavio esej u magazinu špigl u kojme dodatno argumentuje svoje stavove i objašnjava da on sam smatra da je Lars Koh - kriv. Taj je tekst uvršten u novo štampano izdanje "Terora".
Gledaoci ne misle kao autor ili bar ne onako kako autor kaže da misli. U 33 predstave je pilot Luftvafea proglašen krivim; u velikoj većini - 451 - glasovima publike je oslobođen.
Zašto niste jednostavno ispraznili stadion, pita svedok, žena poginulog putnika. U opštoj histeriji oko terorističkog napada toga se niko nije setio.
Slučaj poput opisanog već se dogodio. Avion je leteo prema Olimpijskom stadionu u Minhenu tokom ceremonije zatvaranja Olimpijskih igara 1972. Pilot nije odgovarao na pozive. Tadašnji ministar obrane Georg Leber imao je samo tri minute vremena da odluči šta će učiniti. Posle se ispostavilo da se uređaj za vezu iznenada pokvario.
Srećom, putnici su sretno sleteli.
Godišnje ima više od 300 takvih slučajeva na nebu iznad Nemačke, kada se pilot ne javlja na poziv kontrole leta, potvrdili su stručnjaci. Više od 300 slučajeva u kojima bi neki Lars Koh mogao odlučiti da sruši avion.
