Sovjetski kosmonauti Georgi Dobrovoljski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev krenuli su na svoje daleko putovanja u svemir početkom juna 1971. godine i istog dana su uspešno stupili na prvu ljudsku svemirsku posadu, Salut 1.
Proveli su 22 dana u svemiru i tako postavili rekord za ljudski boravak u svemiru. Na put kući krenuli su 30. juna i njihova kapsula uspešno je sletela na stepu Kazahstana. Kada su sovjetski tehničari otvorili vrata kapsule, otkrili su mrtvu posadu.
Leš Dobrovoljskoga nije se ni ohladio, a sva trojica imala su podlive na licu i krvave tragove oko nosa i ušiju. Šta se dogodilo? Kako su trojica vrhunskih pilota sletela mrtva?
U kasnim šezdesetim i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, dok su Sjedinjene Američke Države slale prve ljude na Mesec, Sovjetski savez okrenuo se prilično bližim ciljevima.
Okrenuli su se gradnji svemirskih stanica u zemljinoj orbiti koje bi bile odskočna daska za dugotrajni boravak ljudi u svemiru. Vladimir Čelomej je predvodio sovjetsku svemirsku industriju i on je postavio viziju svemirskih stanica, vojnih stanica, u bliskoj zemljinoj orbiti. Međutim, njegov san ubrzo je prerastao čak i njegovu ambicioznu viziju. Svemirske stanice ubrzo su postale mesto gde su se sprovodili brojni eksperimenti za civilnu upotrebu, a vojna upotreba pala je u drugi plan.
Za Salut 1, prvu civilnu svemirsku stanicu, moglo se pomalo naslutiti kako će proteći njen boravak u svemiru. Lansiranje je bilo planirano za 12. juna 1971. godine kako bi se poklopilo sa desetom godišnjicom leta Jurija Gagarina, ali zbog tehničkih problema Salut 1 napustio je zemlju nedelju dana kasnije.
Prva ljudska posada trebalo je da ga posetiti na Sojuzu 10, ali opet su se isprečili tehnički problemi i kosmonauti nisu ušli na stanicu. Tek je nesrećni Sojuz 11 uspeo da dopremi prve ljude na svemirsku stanicu. Nakon što su Dobrovoljski, Volkov i Pacajev proveli 22 dana u svemiru i time postavili rekord za ljudski boravak izvan zemljine atmosfere, posada je krenula na put kući i sve je na prvi pogled izgledalo kao da je u najboljem redu.
Međutim, nakon što su pronađeni mrtvi, astronauti širom sveta bili su zabrinuti. Jedna od teorija bila je da ljudi jednostavno ne mogu da žive u svemiru tako dugo i da je količina zračenja smrtonosna. I američki predsednik
Ričard Nikson pridružio se u tugovanju za istaknutim sovjetskim kosmonautima. "Američki narod pridružuje se izrazima saučešća sovjetskom narodu zbog tragične smrti sovjetskih kosmonauta", napisao je Nikson.
Pacajev je umro u blizini spomenutog ventila i pretpostavlja se da je pokušao ga zatvori. Salut 1 uništen je nekoliko meseci kasnije, a Sojuz letelice su prerađene tako da samo dvojica putnika mogu da stanu unutra kako bi mogli da ostanu u zaštitnim odelima.
(Express.hr)
