Kada je 1998. godine papa Jovan Pavle II sleteo na Kubu, bio je to prvi put da poglavar rimokatoličke crkve poseti ovu komunističku zemlju. Poseta je došla kao rezultat dogovora Vatikana i Fidela Kastra koji je zabranio religiju odmah nakon revolucije 1959. godine.Većinski katoličko stanovništvo dočekalo je papu s velikim uzbuđenjem. Nekoliko hiljada ljudi, među kojima je bio i Kastro, okupilo se na ulicama Havane kako bi pozdravili pontifa.Dok se sve to dešavalo, neki Kubanci su izvukli svoje zaključke i opravdano pomislili: "Možda će država uskoro prihvatiti i islam".
Od tada, broj muslimana na Kubi postepeno raste i danas ih je zvanično oko 9.000. Iako ova brojka čini veoma mali deo ukupne kubanske populacije od 11.3 miliona ljudi, porast zabeležen od 2000. godine daleko nadilazi brojke iz devedesetih kada su se muslimani brojali desetinama."Komunistička partija donela je odluku da se otvori prema verskoj raznovrsnosti. Prirodno je da će se islam proširiti.", smatra Majkl Leop Ovens, profesor političkih nauka na Univerzitetu Emori u Atlanti.
Ipak, kako islam nema naročito dugu i bogatu istoriju na ovom karipskom ostrvu, većina današnjih kubanskih muslimana su preobraćeni pod uticajem studenata i diplomata iz muslimanskih zemalja koji su posećivali Kubu.Kubanac Osman Rejes prešao je u islam u junu 2015. godine jer mu je, kako kaže, religija pomogla da se oseća slobodnije. Rejes živi u kubanskom gradu Kamagvej gde su lokalni muslimani početkom dvehiljaditih uspostavili improvizovanu džamiju u domu jednog od vernika.
Iako pripadaju nabrže rastućoj verskoj gruši na svetu, kubanski muslimani su gotovo nevidljivi, čak i za same Kubance."Niko u Havani, čak ni moji prijatelji Kubanci, ne znaju da u zemlji ima muslimana", priča Hoan Alvado, fotoreporter koji prati razvoj kubanske muslimanske zajednice.
Početkom devedesetih, šačica muslimana koji su živeli na Kubi suočavala se sa mogućim gonjenjem od strane režima, zbog čega se većina molila strogo u privatnosti, bez mnogo kontakta sa propovednicima i sveštenicima koji bi prenosili versko učenje.Sada kada muslimanska zajednica ima vođstvo, propovednike i novu džamiju koja je prošle godine otvorena u Havani, na Kubi se konačno mogu videti tradicionalne muslimanske odore i oseiti miris jagnjetine tokom noći svetog meseca ramazana.
Za Kubance, koji su odrasli na svinjetini i rumu, prelazak na islam može biti veoma težak, ali se prema rečima vernika, svi polako i postepeno adaptiraju. Manjak eksperata ili imama doveo je do toga da se nekim starim tradicijama docdaju i nove, pa tako nije neuobičajeno videti novogodišnju jelku, koja je suštinski hrišćanski objekat, kako stoji pored zastave Saudijske Arabije.Još uvek nije jasno da li će smrt Fidela Kastra uticati na oživljavanje religije, a sve će zavisiti od takozvanih tvrdo-linijaša unutar režima, koji ako osete da je njihov položaj ugrožem vrlo lako mogu odlučiti da pokrenu novi obračun sa verom.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs: Ličnost ili inteligencija? Evo od čega zavisi uspeh u životu i karijeri Recept za otcepljenje Kalifornije: Malo Trampa, malo Putina i mnogo ludila For Bojar: Od Napoleonove tvrđave do scenografije za rijaliti (FOTO) Mada je velika potreba: Izrael ima problem kako da žene više uključi u borbene jedinice Skoro kao topla kupka: Ovo je jedini čovek koji je upao u lavu i preživeo, a evo i kako (FOTO)
