Dok se vodeći ruski ekonomisti pripremaju za predstojeći investicioni forum u Sočiju zakazan za kraj ovog meseca, sve učestalije se govori o ekonomskim merama koje Rusija treba da preduzme ne bi li unapredila svoju privredu. Fokus je na investicionim projektima usmerenim na jačanje ekonomskog rasta, piše Newsweek.rs. Ipak, većina stručnjaka se slaže da će biti potrebno više od toga. Dok god ruska privreda zavisi od nafte, a siva ekonomija zauzima značajan deo njenog tržišta, biće teško sprovesti efikasne strukturalne reforme, ili privući strane investitore.
NAFTNA KLETVA KAO PREPREKA INVESTICIJAMA
POLITIČKA DIMENZIJAAndrej Movhan sa moskovskog Karnegi centra posmatra resursnu kletvu iz drugog ugla. On se fokusira na prednosti koje ekonomija zasnovana na prirodnim bogatstvima pruža vlastima i stanovništvu. Iako zavisnost od nafte vidi kao izazov za rusku ekonomsku i političku budućnost, on priznaje da 38% zaposlenih, koliko radi za državu, plate dobija od naftnih prihoda. Drugim rečima, rusko stanovništvo je „glavni konzument resursne kletve“. Jeftini nafta i gas nude i druge prednosti: jeftino snabdevanje energijom. Movhan ovo ilustruje primerom da je prosečna temperatura u ruskom domaćinstvu tokom grejne sezone 23 stepena Celzijusovih, dok je u američkom svega 16-17. I ruska vojska zavini od niskih cena energenata u državi gde skoro niko ne brine o razmerama potrošnje vojnih snaga. Rusi svoju armiju posmatraju kao garant političke stabilnosti, teritorijalnog integriteta, ali i geopolitičkog uticaja države, a ovo gledište u dobroj meri omogućava jeftina cena nafte. Ipak, sve ovo ne znači da je obilje nafte pozitivno po čitavu naciju. Prema Movhanovim rečima, zavisnost od ovog energenta predstavlja dugoročno prokletstvo i prepreku u daljem razvoju države, omogućavajući neprestano odlaganje potrebnih strukturnih reformi. Primer Venecuele ilustruje kako uljuljkanost naftnim bogatstvom može da dovede državu na ivicu kolapsa. Ruske vlasti teže političkoj i ekonomskoj stabilnosti. U tom smislu, prirodna je njihova neposvećenost stupanju u proces potrebnih reformi. Da bi se one sprovele, stari sistem mora da se napusti, čemu političke elite Rusije još uvek nisu sklone. U takvom svetlu, svako predviđanje rasta cena nafte predstavlja muziku za uši Kremlja. Popularnost Putina, poput nekadašnje popularnosti Brežnjeva, raste uporedo s rastom cene energenata. Po istom principu, Mihail Gorbačov i njegov naslednik Boris Jeljcin, politički su stradali usled pada cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Stručnjaci predviđaju ca će Rusija postati magnet za investitore tek kada se okonča period njene zaivnosti od cena energenata, kada one postanu irelevantne u kreiranju dugoročne ekonomske politike. U takvoj ekonomskoj klimi, Rusija će početi da sama proizvodi onu robu koju inače uvozi. Gurvič navodi da će se ruske elite opredeliti za strukturne reforme tek kad budu ostavljene bez drugog izbora.
OČARANOST FORUMIMA
Problem leži u činjenici da ruske elite nisu voljne da se nose s narednom etapom ekonomskih izazova. Umesto toga, one su razvile naviku organizovanja raskošnih ekonomskih foruma koji okupljaju vodeće ekonomiste, političare i diplomate iz zemlje i sveta. Najmanje pet velikih ekonomskih foruma se u Rusiji održava svake godine: Međunarodni ekonomski forum u Petrogradu, Istočni ekonomski forum u Vladivostoku, Ekonomski forum Gajdar, Međunarodni ekonomski forum na Jalti, i Ruski investicioni forum u Sočiju. Cilj svih ovih skupova jeste stvaranje intelektualne i poslovne platforme za jačanje ruskog ekonomskog rasta i podizanje njenog ugleda u svetu. Među stručnjacima nema konsenzusa o efikasnosti ovih skupova. Dok ih jedni posmatraju kao izvanredne prilike za privlačenje stranih investitora i rešavanje urgentnih ekonomskih problema, drugi ih vide kao malo šta više od foto sesije za ekonomiste i političare. Malo obećanja koja se na njima zadaju na kraju bude i ispunjeno. I profesor Oleg Buklemišev, sa ekonomske katedre moskovskog univerziteta Lomonosov je skeptičan po pitanju uticaja ekonomskih foruma. 
„Nisam siguran koliko se ovi brojni skupovi zapravo isplate. Inertnost i korist koju organizatori i lokalne zajednice uživaju na kraju po pravilu nadjačaju njihov trošak, a oni koji ga plaćaju, poput poreskih obveznika, često nemaju kome da se žale.“ Ipak, Buklemišev priznaje da tu postoji i izvesna pozitivna uloga, „ma koliko to čudno zvučalo“. „Za početak, malo je okvira u kojima političari moraju da se pravdaju biznismenima, da objašnjavaju svoje stanovište, otkriju svoje namere i logički ih opravdaju. Često je reč i o najboljem načinu da biznismeni političarima objasne svoje gledište“, pojasio je on. „Reč je i o najboljem mehanizmu putem kojeg šira javnost može da sazna nešto više o namerama struktura vlasti. U raspravama koje se na ekonomskim forumima vode, često se čuju i korisne ideje koje stručnjaci serviraju birokratama i poslovnoj zajednici uopšte. Povrh svega, ovi forumi pružaju podršku razvoju ruskog turizma, hotela, restorana, sistema transporta i industrije zabave.“ Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:NEWSWEEK ISTRAŽUJE S verom u novi početak: Zašto Srbi prelaze u IslamTRAMPOVA NOĆNA MORA: Evo kako funkcioniše "skrivena država" unutar SADSIROČIĆI RAZVOJA: Ovo su potresne sudbine skoro sto miliona kineske dece bez roditeljaSILA KAO EGZAKTNA NAUKA: Zašto Vojska SAD prenosi lažirane podatke sa bojnih poljaDŽ KAO DŽIHAD: Ovo su mobilne aplikacije kojima Islamska država uči decu "gramatici i matematici" (FOTO)
