Prema drugoj verziji, takvi nadimci su bili potrebni da bi se sačuvala tajnost razvoja oružja. To je bila neka vrsta šifre, koja je navodno zbunjivala špijune. U svakom slučaju, dajući razornom oružju neobične nadimke konstruktori su pokazali kreativnost i „ubojiti“ ruski humor. Kako se ispostavilo, najčešće su davali ženska imena ili nazive cveća, voća, životinja, reka, a nisu zaobišli ni profesije, ni najrazličitija ljudska osećanja.
Cveće
Samohodno artiljerijsko oružje dobilo je nadimke po cveću. Tako je, na primer, 152-milimetarski samohodni top dobio ime „zumbul“, a samohodni protivtenkovski top raketni sistem 9M123 „hrizantema“. Postoji i „lala“, zapravo samohodni minobacač „tulipan“, kao i „božur“ — samohodno artiljerijsko oruđe. Samohodne haubice 2S1 prozvane su „karanfil“, a 82-milimetarski automatski minobacač 2B9 „različak“. Ruski vojni analitički sajt „Top-var“ svojevremeno je prokomentarisao ovu seriju oružja, uz napomenu da je malo verovatno da bi potencijalni protivnici voleli da (po)mirišu takav „buket“.
Imena
Kada je reč o nuklearnom oružju, Rusi preferiraju imena. Neke od najranijih atomskih bombi nose imena „Marija“ (RDS-3), „Tatjana“ (RDS-4 i ZUR 215) i „Nataša“(8U49). „Kaćuša“ je ime za sovjetski višecevni bacač raketa, prvo raketno artiljerijsko oružje na svetu i jedno od najpoznatijih artiljerijskih oruđa u naoružanju Crvene armije, dok 120-milimetarski minobacač nosi ime „Lidija“.
Vremenske nepogode
Oružari su kasnije rešili da potomke „Kaćuše“ ne nazivaju ženskim imenima, već prirodnim pojavama.Najpopularniji u svetu višecevni bacač raketa BM-21 nazvan je „grad“, a njegov rođak 9K58 — „tornado“. Od smrtonosnih „padavina“ pojavili su se i 9K57 „uragan“ (220 mm), 9K51M „tornado“ (122 i 300 mm), ali konstruktori nisu odoleli ni lepom vremenu, pa su TOS-1M nazvali „pripreka“. Trenutno, deo ove vojne tehnike teroristima u Siriji stvara „vremenske nepogode".
Profesije i stručni izrazi
Ruski oružari su inspiraciju pronašli i u raznim profesijama i „stručnim“ izrazima. „Balerina“ je 30-milimetarski avijacijski top 9A-4071, „stjuardesa“ je radio-lokator, a „kurir“ je raketni kompleks 15P159. Konstruktori su takođe bili nadahnuti sportom, zdravljem i novinarstvom. Temu sporta zastupa radio-stanica R-410 „atleta“, a novinarstva sredstvo za zaštitu radio-lokacionih stanica — „novinar-E“. „Podnaslov“ je kompleks za obezbeđivanje radio-elektronske kompatibilnosti MKZ-10, a „pasus“ je 220-milimetarska agitaciona granata R-4109M27D.Vojska je zdravlje kao temu obradila na svoj način. Ruska armija ima radio-stanicu R-410M koju su nazvali „dijagnoza“, programsko-tehnički kompleks 65s941 „tonus“ i medicinsko vozilo BMM-1D „traumatizam“.
Životinje
Konstruktori u odbrambenoj industriji nisu bili ravnodušni ni prema životinjskom svetu. „Tigar“ je ruski oklopni automobil, „vepar“ je oklopno vozilo GAZ-3902 i mašina za specijalne jedinice, a „lisica“ je oklopno vozilo za izviđanje i patroliranje BRDM-2. „Veverica“ je naziv za 140-milimetarski raketni projektil M-14S, raketu RM-207A-U, kao i vojnu radio-stanicu 4TUD. „Divlji vepar“ je naziv za kompleks 96M6M, „skakavac“ je robotsko-tehnički kompleks MRK-2, „muva“ je protivtenkovski laser kratkog dometa — RPG-18. „Rakun“ je samonavodeći torpedo SET-65, a „kanarinac“ je bešumni bacač granata (kompleks 6S1). „Žaba“ je 122-milimetarska sovjetska vučna haubica D30. Radio-prijemnik R-880M nazvan je „račić“, dok je automatskom bacaču granata TKB-0134 dat nadimak „jare“. Ni rusko vazduhoplovtvo nije bez zanimljivih imena. Tako borbeni helikopter Mi-24 ima čitav niz nadimaka od „krokodila“, preko „čaše“, do „letećeg tenka“, dok su helikopteru Ka-50 konstruktori dali nadimak „crna ajkula“. Su-27 je „ždral“, dok su Su-25 nazvali „vrana/top“. „Lasta“ je naziv za avion Tu-95LAL, kojeg Rusi opisuju kao „leteću laboratoriju“. Radio-lokacioni kompleks artiljerijskog izviđanja i upravljanja vatrom 1L219 se jasno i sažeto zove „zoološki vrt“.
Reke
Oružari su bili inspirisani i rekama, pa njihova imena nosi veliki broj PVO i drugog oružja. Šampion je Volga — glavna reka centralne i južne Rusije. Njeno ime nosi prva velika balistička raketa R-1, izvozna verzija zenitno raketnog sistema S-75, 12,7-milimetarski snajper V-94 (OSV-96), avijacioni sistem upravljanja KR KSR-5, brodska radarska stanica MR-310U i sistem upozorenja o raketnom napadu P-8. „Dnjepar“ su nazvali raketu-nosač, nastalu na bazi interkontinentalne balističke rakete R-36M, ali i radar protivraketne odbrane, radio-stanicu 70RTP-2-ČM i prijemnik radio-tehničke kontrole i izviđanja PRKR-1 (1RK-9). „Desna“ (pritoka Dnjepra) se zove zenitno raketni kompleks S-75M, radar 22Ž6M, lansirna rapma u šahti 8P775 za rakete prve generacije R-9A i određene morske mine. „Dnjestar“ je našao odgovarajuće nazive za razne elektronske uređaje vojne i civilne namene (radare i sonare). Konstruktori nisu zaboravili ni druge reke: moćni sibirski Jenisej (samohodni protivavionski sistem ZSU-37-2), zabajalsku Šilku (protivavionski samohodni sistem ZSU-23-4), pritoku Amura — reku Tungusku (protivavionski raketni sistem 2K22), najveću na severozapadu reku Dvinu (zenitni raketni kompleks SA-75M) i peterburšku Nevu — izvoznu verziju zenitnog raketnog kompleksa S-125.
Osećanja
Po svemu sudeći, vojni inženjeri se nisu libili ni da pokažu osećanja. Tako su 240-milimetarski raketni projektil sa hemijskom bojevom glavom nazvali „nežnost“, a radio-lokacionu stanicu „optimizam“. Termobaričku glavu granate 9M216 nazvali su „uzbuđenje“, oklopni transporter BTR-80A „neobuzdanost“, automobil UAZ-3150 „nestaško“, šok granate „ekstaza“, a radio-pelengatore „osmeh“.
Još malo zabave
Očigledno je da su se sovjetski i ruski oružari silno zabavljali dok su osmišljavali razna zabavna imena. Tako su tenk T-72B2 nazvli „mala praćka“, a moderniju verziju tog tenka T-72M1 — „banana“. Moćnom višecevnom raketnom sistemu TOS-1 nadenuli su ime „pinokio“, 122-milimetarskom raketnom projektilu sa kasetnom bojevom glavom „ukras“, dok je protivtenkovska raketa 9M14 od milja prozvana „mala“. Interesantni su nazivi i za „mala“ oružja. Tako bacač granata GP-30 zovu „mala cipela“, dok je bacač granata RG-6 kalibra 40 milimetara poznat kao „patuljak“. Gumeni metak KS-23 ima nadimak „zdravo“. MiG-15 od milošti nazivaju „babuška“. „Polufinale“ je zapravo — upaljač 9Э343, a bacač granata MRG-1 — „plamičak“. Kako bi nastavili u istom stilu, inženjeri su ručni bacač plamena RPO-2 nazvali „Zgoditak“.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Sputnjik Srbija)
