Domaćin samita, poljska premijerka Beata Šidlo naglasila je da Višegradske zemlje u pregovorima o Bregzitu pre svega interesuje kakva prava će biti garantovana građanima tih zemalja u Velikoj Britaniji, kao i da London ispuni sve finansijske obaveze prema Uniji.
"Zvanično konkretno za Slovačku govorimo o 80.000 ljudi. Tražimo da se garantuje da nakon Bregzita neće biti građani drugog reda. Interesuje nas kako će Velika Britanija realizovati svoje finansijske obaveze prema EU, prema budžetu, šta će to značiti od 2020. godine, kakav uticaj će imati na kohezionu politiku", kazao je slovački premijer Robert Fico.
Slovački premijer na zajedničkoj konferenciji za novinare ponovo je naglasio da Britaniji samoj ne sme da bude bolje nego dok je bila u Uniji.
"U tim pregovorima ne može da bude tako da Velikoj Britaniji bude bolje kao zemlji koja nije članica, nego kao članici. Ako se dozvoli da plod razvoda bude to da Velika Britanija ima bolji položaj na štetu 27 zemalja članica, biće loše jer to je loš primer za druge zemlje EU u kojima niču pokreti protiv zajedničke Evrope", kazao je Fico.
Češki premijer Bohuslav Sobotka upozorio je da Bregzit ne sme da ugrozi radna mesta u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj i da važan element mora da bude i otvorenost britanskog tržišta za višegradske izvoznike nakon Bregzita.
"Imamo dve godine, neće biti lako ali moramo da garantujemo da neće biti štete ni za naše ljude ni za naše privrede, da će Velika Britanija ostati jak partner EU", kazao je Sobotka.
Premijeri su na današnjem samitu kategorično odbacili sliku Višegradske grupe i novih članica EU kao parazita koji profitiraju na jaslama stare, bogate i razvijene Evrope.
"Odbacujem tu sliku da zemlje koje su kasnije ušle u EU na njoj samo parazitiraju. Svaka zemlja plaća izvesne kvote. U koristi od fondova učestvuju i firme iz zapadne Evrope. Od svakog evra iz fondova kod nas ostaje 70 centi za firme koje učestvuju u projektima", rekao je Fico.
Da Višegradska grupa nije samo grupa lobista, kako je predstavljaju na Zapadu, upozorio je i mađarski premijer Viktor Orban.
"Mi nismo u poziciji onoga koji moli. Ekonomski pokazatelji potvrđuju da smo region sa visokim rastom. Mi ništa ne uzimamo. Mi dajemo. Bez nas ne bi bilo privrednog rasta u EU ili bi bio tako skroman da ne bi ni bio vidljiv", kazao je Orban.
Premijeri Višegradske grupe složili su se da Bregzit mora da bude povod za temeljnu raspravu o budućnosti EU, a kako je naglasio slovački premijer Fico, glavni principi moraju da ostanu konsenzus i jedinstvene odluke, dok projekt Evrope u više brzina sme da bude samo dopunski model.
"EU od 27 članica želi da radi zajedno ali ne može da spreči neke zemlje da idu brže. Mi smo svesni da model pojačane saradnje ne može da bude glavni model funkcionisanja EU, već to mora da bude konsenzus. Samo u specifičnim pitanjima možemo da dopustimo kao dopunu taj model pojačane saradnje", kazao je Fico.
"Diskusija o budućnosti EU nije završena Rimskom deklaracijom. Prelazimo na detalje a kako se kaže, u detaljima čuči đavo. Imamo opštu deklaraciju o budućnosti Evrope a Evropska komisija će sada predstaviti pet velikih paketa rešenja i u njima čuči đavo. V4 mora da bude spremna da na svaki paket ume brzo da reaguje", kazao je Orban.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
