Spektakularno ubistvo Kim Džong Nama, polubrata severnokorejskoj lidera Kim Džong Una, na aerodromu u Maleziji ponovo je u medijsku žižu dovelo pitanje rada obaveštajne službe ove misteriozne zemlje. Naravno, ne postoji gotovo nijedan događaj u svetu koji nema bar neku povezanost s nama - slično je i ovde. Naime, saznanja japanskih i južnokorejskih istražitelja pokazala su da je bivša Jugoslavija bila jedan od glavnih centara u kojima je severnokorejska tajna služba planirala svoje akcije i odakle ih je izvodila.
Dok su građani ondašnje velike Jugoslavije 29. novembra 1987. godine slavili Dan republike, iznad Burme se dešavala prava drama. Avion južnokorejske avio-kompanije KAL na liniji broj 858 iz Bagdada za Seul, sa 115 putnika i članova posade, survao se u more nakon eksplozije u vazduhu. Istragom je bilo ustanovljeno da je bomba bila napravljena u Beogradu, odakle su je do mesta polaska aviona odnela dva agenta severnokorejske tajne službe.
Za akciju obaranja aviona KAL 858 spoljna obaveštajna služba Severne Koreje izabrala je dvoje agenata - sedamdesetogodišnjeg Kim Sung Ila i dvadesetogodišnju devojku Kim Hjunhi. Nakon što su završili višemesečnu obuku u Pjongjangu, glavnom gradu Severne Koreje, njih dvoje su se uputili prema Evropi s lažnim dokumentima u kojima je stajalo da su otac i ćerka iz Japana koji su krenuli u turističko razgledanje Starog kontinenta. Njihova lažna imena bila su Šiniči Hačija i Majumi.
U Evropu su došli preko Moskve, a prvo neprijatno iznenađenje imali su na aerodromu u Budimpešti, gde su ustanovili da ih nije sačekao agent iz tamošnje ambasade. Kolima odlaze za Beč, gde nekoliko dana provode u kupovini. Tu im u jednoj korpi za otpatke u parku dostavljaju kartu za let Beograd-Bagdad.
U Beogradu vreme provode u hotelu „Metropol“. Obaveštajne službe Japana i Južne Koreje poseduju fotografije za koje tvrde da su snimljene tokom šetnje Kim Sung Ila po parku kod beogradskog hotela. Kobnog dana dvoje severnokorejskih agenata na aerodromu Surčin ukrcalo se u avion iračke avio-kompanije za Bagdad, gde su ušli u avion KAL 858 za Seul.
Prema saznanjima južnokorejske obaveštajne službe, prethodnog dana su se u Beogradu susreli s izvesnim gospodinom Čoijem, koji je bio šef obaveštajne službe Severne Koreje za Evropu. On im je dao tečni eksploziv koji je bio postavljen u mali „Panasonikov“ tranzistor.
Međutim, za ovo dvoje putnika Seul nije bio konačna destinacija. Pošto se radilo o letu koji je imao dva sletanja (Abu Dabi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bangkok u Tajlandu), da avio uzme gorivo i nove putnike, Sung Il i Hjunhi napustili su avion u Abu Dabiju, prethodno ostavivši eksploziv skriven u avionu. Nekoliko sati kasnije avion je eksplodirao u vazduhu.
Dvoje agenata planiralo je da preko obližnjeg Bahreina pobegne u Rim, a odatle u Severnu Koreju, ali su im planovi bili osujećeni pošto su avioni za Rim bili prebukirani, pa nije bilo slobodnih mesta. Zbog toga su bili prisiljeni da naredna dva dana provedu u Bahreinu. Za to vreme južnokorejske vlasti, uz pomoć obaveštajnih službi zemalja Bliskog istoka, vodile su opsežnu istragu čiji je trag vodio ka „ocu i ćerki“.
Prilikom pokušaja da uđu u avion za Rim, Sung Il i Hjunhi su uhapšeni. Oboje su pokušali da izvrše samoubistvo tabletama cijanida koje su bile sakrivene među cigaretama, ali je to uspelo samo iskusnom Sung Ilu, dok je Hjunhi brzom intervencijom lekara uspela da preživi.
Porodice poginulih putnika poslale su svoja pitanja nadležnima na aerodromu Beograd. Između ostalog, porodice interesuje pod kojim su imenima agenti putovali, kako je moguće da su prokrijumčarili eksploziv u avion, da li postoji mogućnost da su imali saučesnike na aerodromu i slično.
Rušenje aviona nije bila jedina akcija koja je koordinisana iz nekadašnje Jugoslavije. Prava specijalnost bilo im je kidnapovanje mladih Japanki po Evropi. Jedna od njihovih najpoznatijih žrtava bila je dvadesettrogodišnja Japanka Keiko Arimoto. Ona je u to vreme studirala strane jezike u Londonu i poslednji trag koji je ostavila datira iz jula 1983. godine, kad je otišla u Kopenhagen, gde je trebalo da pregovara o dobijanju posla. Ispostavilo se da se radilo o varci. Umesto da dobije posao, Arimoto je prebačena u Zagreb, gde se srela sa Kim Ju Čolom, vicekonzulom severnokorejske ambasade i jednim od vodećih agenata. Devojka je potom bila tajno prebačena u Severnu Koreju.
(Newsweek)
