Dok je Hamburg tonuo u haos mnogi gledaoci širom sveta po prvi put su obratili pažnju na demonstrante prekrivenih lica potpuno obučene u crno.
"Zovu ih Crni blok. Ali to zapravo nije naziv neke grupe već taktike", piše nemački Dojče vele.
Oni su od glave do pete u crnom, sa maramama preko lica ili fantomkama, kapuljačama ili kapama, često i naočarima za sunce.
Ceo svet je za njih čuo u predvečerje samita G20 nakon sukoba sa policijom, iako ga, prema izveštajima medija, oni nisu izazvali.
Ali su se rado uključili - ka žandarmeriji su leteli molotovljevi kokteli, kamenice, flaše.
Kako se navodi zovu ih Crni blok iako taj naziv nisu sami sebi smislili, štaviše dala im ga je omražena država - tako ih je u jednom procesu još 1981. oznacilo frankfurtsko Državno tužilaštvo.
U petak uveče je, prema navodima policije, oko 1.500 njih opustošilo Hamburg, za njima su ostajali spaljeni automobili i razbijeni izlozi.
Žandarmerija je naposletku opkolila četvrt Šancenfirtel u kojoj se nalazi čuveni levičarski alternativni centar Crvena flora. Bilans je 197 povređenih policajaca i preko 100 uhapšenih demonstranata.
Iako naziv sugeriše da se radi o nekakvoj grupi, Crni blok je zapravo taktika uličnih protesta, često nasilnih. Tako se obično nazivaju demonstranti koji se umešaju među mirnije nezadovoljnike, a svoj identitet od policijskih kamera skrivaju maskama.
To je prema nemačkom zakonu o okupljanjima zabranjeno i bio je isprva razlog da policija zaustavi protestnu kolonu.
Crni blok je u Hamburgu okupio radikalne levičare, autonomne aktiviste i anarhiste. Iako ih ujedinjuju odeća, otpor "sistemu" i spremnost na nasilje, ljudi u crnom zapravo zastupaju raznorodne ideologije.
Pored komunista koji se, kako se zna, zalažu za jaku socijalnu državu i preraspodelu, tu su anarhisti koji bi najradije sasvim ukinuli državu.
Povezani su i međunarodno.
"Uglavnom sam čula da govore italijanski i španski. To su dakle ljudi koje je savršeno baš briga kako će Hamburg izgledati u ponedeljak", rekla je jedna žena na ulicama Hamburga.
U međuvremenu je odeća postala i način identifikacije, signal spremnosti na nasilje.
"To je mogućnost da se nastupi militantno, mada ta mogućnost ne mora nužno da se upotrebi", rekao je o tome Sebastijan Hauns, profesor Univerziteta u Bremenu koji istražuje autonomne protestne pokrete.
Kako se navodi, ovakav način bacanja rukavice u lice državi postao je popularan osamdesetih u Zapadnoj Nemačkoj tokom protesta protiv nuklearnih elektrana i prisilnog iseljavanja levičarskih skvotova.
Tokom samita G8 u nemačkom Rostoku 2007. godine je Crni blok tokom izgreda povredio oko 400 policajaca.
Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da danas u Nemačkoj ima 28.500 "potencijalnih levičarskih ekstremista".
"Policija je omiljeni neprijatelj autonomnih, ali i autonomni su omiljeni neprijatelj policije", dodaje Hauns.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/ Tanjug/ Dojče vele)
Foto: Reuters
