Njihova vera je stara 4.000 godina. Veruju da se posle smrti čovekova duša seli u novo stanje, koje zavisi od toga kakva je dela čovek činio u prethodnom životu. Nemaju obavezujuće verske spise, ali duboko poštuju i Bibliju i Kuran, zbog čega su se prvi našli na udaru Islamske države na njenom vrhuncu moći kao " poštovaoci đavola" koje treba eliminisati.
Priča o jednom od najmonstruoznijih planova i genocida na Bliskom istoku počinje 29. juna 2014. kada je do tad malobrojna džihadistička organizacija Islamska država Iraka i Levanta proglasila kalifat na teritoriji dve države Iraka i Sirije odakle je trebalo da krene pohod u osvajanje sveta.
Islamistički borci su neverovatnom brzinom za jako kratko vreme koje se merilo danima i nedeljama slamali otpor iračkih snaga bezbednosti, koji su panično bežali bacajući oružje. Gradovi, pa i sela padali su jedno za drugim. Borci, iračkih Kurda čuvene Peshmerge preuzeli su kontrolu nad širokom teritorijom u severnom Iraku.
Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se ogromna masa islamske vojske koja se vozila pik apovima zaustavi. Pojava islamskih boraca ledila je krv u žilama svakome.
Kako su se islamističke snage približavale gradu Sindžaru koji je bio prestonica jednog malog naroda poznatog kao Jazidi koji 4.000 godina žive na tom prostoru odlučeno je jedne vrele noći u Raki krajem jula da se krene u osvajanje grada i eliminaciju Jazida i naseljavanje novog naroda odanog rastućem kalifatu.
Odbrana Sindžara činilo je 11.000 kurdskih snaga Pehmerga zajedno sa dobrovoljcima -civilima. Komanda iz nepoznatog razloga naredila je Pešmargama da samo sa ličnim naoružanjem smesta napuste grad. Ostali su samo civili dobrovoljci, koji su preostalo oružje uzelo ruke i odlučili da pruže otpor džihadistima.
U prvom napadu islamisti su neslavno prošli pogoreli su kada su ih naoružani civili dočekali. Kao pojačanje džihadistima su stigli minobacači i teški mitraljezi do kalibra 14,5 mm. Usledila je uraganska vatra na rovove ispred grada. Otpor doborvoljaca je veoma brzo slomljen, oko 3 časa ujutro su prvi džihadisti ušli u grad.
Na meti naoružane rulje našlo se šiitsko svetilište Zainab. Borci koji su se predali su pogubljeni, a svetilište razrušeno. U okolnim selima oko grada ko je god zatečen na ulici bez parodna je ubijen. Zatim usledilo je okupljanje malobrojnih Jazida kojima je dat izbor ili da pređu u islam ili smrt.
Većina je izabrala smrt, dok je 200.000 Jazida zajedno sa Šiitima uspelo da pobegne od borbi. Oko 50.000 Jazida uspelo je da pobegne u planine Sinjar gde su ostali u okruženju bez hrane, vode i lekova, suočeni sa glađu i dehidracijom.
Iz nekog razloga pripadnici Islamske države su se plašili da krenu u planine. Nadali su se da će opkoljeni Jazidi da umru od gladi i žeđi i time reše problem koji se pojavio iznenada.
Spas za opkoljenih 50.000 civila stigao je 8. avgusta kada je avijacija SAD napala konvoje islamista. Snage sirijskih i iračkih Kurda organizovali su spasilačku operaciju. Naime uspeli su da probiju Koridor korz koji su evakuisali 10.000 civila. Pripadnici Kurdske PKK su usplei da kamionima i traktorima evakuišu, ranjene, bolesne i stare koji su prebačeni u Siriju na sigurnu teritoriju. U pomoć je pritekla i iračka armija koja je poslala helikoptere sa haranom, vodom i lekovima, i da evakuiše određene civile. Dok je trajala opsada planine Sinjar, ISIL je ubio stotine Jazida u najmanje šest susednih sela. Između 250-300 ljudi je ubijeno u selu Hardan, 200 između Adnaniia i Jazeera, 70-90 u Kiniiehu, a na drumu svedoci su tvrdili da su videli desetine tela. Na stotine ljudi je ubijeno jer nisu želeli da prihvate islam.
Dana 13. avgusta 2014. desetak pripadnika američkih marinaca i pripadnika specijalnih snaga spustilo se na planinu Sinjar sakonvertoplanima V-22, kako bi procenili svoju akciju spasavanja Jazida. Kada je procenkjeno da je brojka cvila znatno manja i da su oni u dobrom stanju misija spasavanja je otkazana. Između 5.000 i 10.000 ljudi je i dalje ostalo zarobljeno u planinama. Oni su, navodno, plašili da se vrate u svoje domove, pa su u žiovtu održani zahvalujući iračkih helikopterima.
Najjeziviji zločin dogodio se 15. avgusta 2014. godine, u selu Khocho, južno od Sinjara, nakon što je kompletno stanovništvo dobilo džihadistički ultimatum da pređe u islam ili bude ubijen. Kompletno selo je odbilo da pređe u Islam. Zbog tog čina svi muškarci su potovareni u kamione i pobijeni na putu ka Sindžaru. Preživeli su posvedočili OHCHR da je stradalo 400 muškaraca, a da je više od 1.000 žena i dece odvedeno i prodato kao roblje.
Istog dana je oko 200 ljudi odbilo da pređe u islam u zatvoru Tal Afar. Krvavi masakri sa stotinama ubijenih trajali su do 25 avgusta.
Jazidski narod je i ranije bio proganjan, što iz političkih, što iz verskih razloga, jer su ih okolni narodi doživljavali kao sataniste, što oni nisu. Trenutno u iračkom parlamentu imaju jednog predstavnika i to ženu koja se bori za njihova prava, podseća "Indipendent". Tokom vladavine diktatora Sadama Huseina sedamdesetih i osamdesetih godina, Jazidi su prinudno preseljeni iz svojih tradicionalno ruralnih naseobina kod planine Sindžar u sela u oblastima siromašnih resursima, dobili su arapska imena i morali su da govore arapski, umesto kurdskog jezika.
Nakon lošeg tretmana Jazida i Kurda tokom Sadamove vladavine, obe zajednice su sa olakšanjem dočekale američku invaziju u Iraku 2003. godine. Jazidi su se vratili u svoja sela i doživeli neku vrstu preporoda, u čemu im je pomogla brojna jazidska dijaspora. U prvoj fazi ofanzive, Jazidi su uspeli da izbegnu borbe, a njihova teritorija je čak i među sunitskim Iračanima priznata kao jazidska teritorija. Međutim, katastrofu za Jazide najavio je uspon Al Kaide, prethodnice Islamske države, koja je počela da izdvaja etničke i verske manjine, a samo u jednom danu ubila je 500 Jazida. Nekoliko godina nakon potiskivanja Al Kaide iz Iraka, Jazidi su živeli mirno, ali ovog leta se pojavila nova pretnja u vidu Islamske države, koja je od juna osvojila veliki deo Iraka. Početkom avgusta je skoro polovina od ukupne jazidske populacije u Iraku bežeći od islamista potražila utočište u planinama Sindžar, a Ujedinjene nacije su upozorile na to da su to okolnosti u kojima može da se govori o genocidu.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/Foto Printscreen Youtube)
