AGENT MOSADA OTKRIO ŠOKANTNE DETALJE OBUKE: Ako dođe do pucnjave, važi samo ubiti ili biti ubijen

Viktor Ostovski bio je agent Mosadsa a nakon dugo godina odlučio je da otvori dušu i ispriča neverovatne detalje tokom svoje službe za izraelsku tajnu službu.

Ostrovski je ispričao kako mu je tekla obuka i šta je sve morao da nauči da bi bio uspešan agent.

Dani kadeta tokom obuke bili su podeljeni u 5 blokova: od 8-10, od 11-13, od 4-15 i od 15-20. Redovna pauza trajala je 20 minuta. Ručali su obično između 13 i 14 u drugoj zgradi na dnu brežuljka. Na putu do nje nalazi se kiosk gde su po sniženim cenama mogli da kupe cigarete, slatkiše i hranu. Jedno vreme pušio je, priznaje Ostrovski, dve do tri kutije cigareta dnevno. Slično kao i skoro svi ostali na Akademiji.

Materijal s predavanja bio je podeljen u 4 glavne teme: NAKA, APAM, opšta vojna znanja i kamuflaža. U predmetu Opšta vojna znanja učili su sve o tenkovima, vazdušnom naoružanju, mornarici, izgradnji vojnih baza, susednim zemljama i njihovoj političkoj, religioznoj i socijalnoj strukturi - a o ovoj poslednjoj temi predavanja su držali univerzitetski profesori. Na APAM kursu učili su posmatranje, najpre u grupama, a zatim sami.

Kako se čovek umeša u gomilu ljudi; kako se stiču strategijski poeni; kako se nestaje s "lica zemlje"; razliku između posmatranja jedne osobe u jednom "brzom" području (trgovačke ulice, gde čovjek mora biti sasvim blizu) i jednom "sporom" području; koncept "prostora i vremena" pri kom se uči procenjivanje vremena koje je nekom potrebno za određenu udaljenost, objavio je Ostrovski u knjizi "Mossad - Bivši agent otkriva akcije i metode izraelske tajne službe". Pretpostavimo da neko upravo zalazi iza ugla neke ulice i dok smo mi tamo, on je već nestao. Čovek mora da proceni može li on u međuvremenu prevaliti udaljenost do sledećeg uličnog ugla. Ako ne, znači da je nestao u jednoj zgradi i mora se čekati. Za početak drugog meseca svi kadeti dobili su lično naoružanje - Beretu, kalibra 22, što je službeno oružje Mossadovih Katsa (agenata). Ali, ono se retko koristi na licu mesta, jer bi to moglo da izazove ozbiljne probleme. U Velikoj Britaniji je npr. nezakonito nositi neko oružje, ne isplati se rizikovati da te uhvate. Ako čovek obavlja svoj posao kako treba onda mu oružje i ne treba. Ako može da pobegne ili se nekom pričom izvuče iz čitave stvari - onda je to još bolje. Nama je bilo rečeno da, ukoliko razum izda naredbu ruci da izvuče oružje, moramo ubiti. Mozak ti komanduje da je tip pred tobom - mrtav. On ili ti.

Ali i upotreba oružja zahteva vežbu. Isto kao i balet - uvek se uči samo jedan pokret. Sve ide postepeno. Oružje se nosi u pantalonama na kuku. Neke Katse koriste držač, a neke ne. Bereta je idealna, jer je mala. Pokazali su im kako se zašije par uskih nevidljivih težinskih delova napred na unutrašnjem rubu jakne, tako da ona može da se njiše prema napred, što omogućava lakše uzimanje oružja. Taj se pokret sastoji iz paralelnog okretanja i saginjanja, kako bi se protivniku dao tek minimalni cilj, jer kad bi čovek prvo morao da otkopča svoju jaknu, to bi moglo da ga košta života. Ako morate da pucate, ispaljujte što je moguće više metaka u metu. Ako meta leži na podu, odete ka njemu, stavljate mu oružje na slepoočnice i pucate još jednom. Za svaki slučaj.

Katse koriste uglavnom neosetljive ili dum-dum metke, koji su izdubljeni ili imaju neke vrhove. Metak se nakon ispaljenja širi, uzrokujući posebno teške rane. Njihovi streljački treninzi održavali su se u bližim Petah Tikvah, gde izraelska vojska provodi i specijalnu obuku za strane vlade. Trenirali su satima na čvrstim metama, ali i na streljačkim galerijama, gde bi se iznenada pojavljivale lepljive figure, dok su potencijalni agenti pretrčavali pored njih.

Postojao je i model hotelskog koridora. Sledili su ga čitavom dužinom, skrenuli desno, još jednom desno, držeći pritom jedan diplomatski koferčić i "ključ od sobe" u ruci. Ponekad bi stigli u svoju "sobu" bez nezgoda. Tada bi se opet otvorila vrata i lepljive figure bi iskočile. Vežbali su kako da ispuste sve iz ruku i odmah pucaju.

Učili su takođe i izvlačenje oružja ako se pojave problemi dok se sedi u restoranu: u tom slučaju bacaš se sa stolicom unatrag, pucajući ispod stola napolje ili pri padu skačeš na sto - to Ostrovskom nikad nije uspelo, drugima da - i pucaš, sve u jednom jedinom pokretu. Što se događa sa nedužnim posmatračima? Rečeno im je, da u situaciji kada dođe do pucanja, ne postoje nedužni posmatrači. Jedan gledalac postaje svedok tvoje smrti ili smrti nekog drugog. Ako je to tvoja smrt, neće te baš zanimati da li je ranjen ili nije.

U pitanju je preživljavanje. Tvoje preživljavanje. Tada mora da se zaboravi sve što se naučilo o poštenju, o fer igri. U takvim situacijama važi samo ubiti ili biti ubijen. Tvoja odgovornost se sastoji u zaštiti Mosadovog vlasništva, a to si ti. Kad to prvi put shvate, agenti gube se sav sram koji bi sprečio da tamo stojite poput egoiste. Sebičnost izgleda maltene kao pozitivna osobina - što se teško može poreći kad na kraju radnog dana idete kući.

(Kurir.rs/Express.hr/Raif Okić)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

SAJ i Zelene beretke zajedno protiv terorista