Istorija današnjih neonacističkih partija u Americi puna je skandala i zločina, uključujući seksualna zlostavljanja, naručivanje ubistava i pedofiliju. Američka podrška Hitleru uoči Drugog svetskog rata je do sada neviđena mešavina dve ideologije. I još traje.
Amerika, "zemlja snova, rasadnik demokratije i istih šansi za sve", proživela je rađanje nacizma sa nešto manjim intenzitetom nego Nemačka, ali dovoljno da se Hitlerove klice nisu zatrle do danas.
Nekoliko godina nakon Hitlerovog dolaska na vlast, veliki broj američkih građana nemačkog porekla osetio je nostalgiju prema rodnoj grudi. Najveća etnička grupa u Americi osećala je ponos što se u Nemačkoj događa nešto čudesno, pa su se rado prepustili zovu otadžbine da ga presade i nadograde u Americi.
Već 1935. osnovan je Nemačko-američki savez, Bund, koji je širom zemlje održavao skupove i propagirao novi poredak: nema američkog belog patriotizma bez nacizma. Bund je osnovan u mestu Jafank, na Long Ajlendu, nadomak Njujorka, a prve komšije su mu bili pripadnici Kju kluks klana. Danas je teško poverovati da su u ovom elitnom delu Njujorka carevali nacisti. Pod palicom Bunda, širom Amerike su otvarani pronacistički letnji kampovi, po uzoru na američku tradiciju školskog letnjeg raspusta. Ovi kampovi su bili rasadnici malih arijevaca, po uzoru na "faterland" i Hitlerovu omladinu.
ZIGFRID I NJEGOVA DECA
Kamp Zigfrid nastao je 1935, u blizini Jafanka. Građani nemačkog porekla ubrzano su naseljavali ovu nacističku koloniju u srcu Njujorka koju su zvali "nemački vrtovi". U goste su im dolazile i "čisto arijevske porodice", na seansu mržnje prema Jevrejima, boljševicima, crncima, Istočnoevropljanima, svima koji nisu bili kao "oni". Nije to bilo sećanje na otadžbinu, već projekat za budućnost Amerike.
Svakog petka u osam uveče, sa stanice Pen na Menhetnu, kretao je specijalni "Zigfrid voz" kojim se putovalo do kampa, a posetioce su dočekivali zigfridovci u braon košuljama, ili nemačkim narodnim nošnjama, sa nacističkim pozdravom. Na pročeljima elegantnih kuća bili su ugravirani kukasti krstovi, travnjaci su šišani takođe u obliku svastike, a ulice su nosile imena Hitlera, Gebelsa, Geringa i ostalih čelnika Rajha.
Nad kućama se vijorila američka zastava. U Hitler stritu išlo se na kobasice i pivo, u Gebels stritu šili su kožne pantalone, pevale su se nemačke pesme pored logorske vatre, držali govori, pravili festivali i ekskurzije, ali glavni akcenat je bio na - deci.
Budući mali arijevci morali su sami da grade dečje kampove, jer su sindikati bili puni Jevreja. Preko dana su trčali, pevali i igrali se, ali su ih budili usred noći da marširaju kroz šiblje, tako da su se vraćali izgrebani i krvavi. Roditelji su ćutali na ovu brutalnu indoktrinaciju, uvereni da se tako pravi nemačko-američki nadčovek.
Međutim, najgore je bilo seksualno zlostavljanje i dece i odraslih.
Mališani su od malih nogu imali "noćne posetioce", zrele muškarce koji više nisu morali da se snalaze tražeći partnere. Zbog ovakvog "vaspitanja" mnoga deca su tokom kasnijih godina bila na psihijatrijskom lečenju.
U idiličnom kampu mlade žene i mladi muškarci ne samo što su ohrabrivani da imaju seksualne odnose, već su i prisiljavani na seks, sa obrazloženjem da arijevaca treba da bude što više, kako bi proširili nemačku zajednicu u Americi. Nastojnici kampa su i silovali veliki broj žena.
Sve se to saznalo godinama kasnije, istragom federalnih organa. Popisani su svi Nemci u Americi i utvrđena njihova uloga. Kamp Zigfrid je zatvoren 1941, ali ostaci nacističke prošlosti u ovom selu još postoje. Kamperi su davno otišli, imena ulica su promenjena, ali je glavna kuća kluba još uvek na istom mestu. Samo je američka nežnost mogla ulicu Adolfa Hitlera da preimenuje u Bulevar parkova.
"Sve je isto, samo više nema urezane svastike na vratima", kaže danas Stiven Klipstajn, profesor koledža Selden u okolini Njujorka.
SVASTIKA U MEDISON GARDENU
Zigfrid ne bi postojao da na čelu Bunda nije bio Fric Julijus Kun, naturalizovani Amerikanac, rođen u Minhenu gde je diplomirao hemiju. Pre nego što se bacio u nacističke vode, radio je u fabrici automobila Ford.
Kun je bio toliko efikasan u sprovođenju Hitlerove ideologije na tlu Amerike, da ga je Hitler nazvao "američkim firerom". Često je putovao u Nemačku i sastajao se sa vođama Rajha. Sanjao je o "svastika naciji" u Americi.
Zvezdani trenutak Frica Kuna dogodio se 1939, uoči Hitlerovog upada u Poljsku: skup američkih nacista u njujorškom Medison skver gardenu koji je okupio preko 20.000 ljudi. Bilo je to 20. februara, na dan rođenja Džordža Vašingtona, "prvog američkog fašiste", kako ga je nazvao Kun.
Sala koja je imala i bolje trenutke, podsećala je na slične nacističke skupove u Berlinu, samo što je na ogromnom panou iza govornice sa jedne strane bila slika Džordža Vašingtona, a sa druge zastava Rajha sa svastikom. Kada je Kun stupio za govornicu, svih 20.000 pozdravilo ga je nacističkim pozdravom.
Slušali su ga kako ismejava američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta, nazivaju ći ga Frenklin Rozenfeld. Ruzveltov plan za oporavak Amerike "nju dil" prozvao je "džu dil" i rekao da će se Bund boriti "rame uz rame sa patriotskim Amerikancima protiv jevrejske neameričke rase koja nije čak ni bela rasa". Prisutni su na sve to uzvikivali: "Sloboda Americi!"
U trenutku kada je govorio o jevrejskoj zaveri, kako svi treba da brane svoje domove od "parazitskog jevrejskog komunizma", na pozornicu je utrčao jedan od demonstranata koji su protestvovali ispred Medison gardena. Policija je čoveka jedva uspela da spase od nacističkih redara koji su ga isprebijali do te mere da su mu pantalone bile iskidane.
Ovaj događaj je trgao vlasti u Njujorku. Videli su da se nešto zlo događa njima ispred nosa. Gradonačelnik Fjorelo La Gvardija naredio je da se preispitaju finansije Bunda i njegovog vođe. Ispostavilo se da je "američki firer" običan lažov i prevarant.
Kun je proneverio 14.000 dolara - ogroman novac u ono vreme. Najveći deo para potrošio je na svoju ljubavnicu kojoj je plaćao luksuzan stan i kupovao joj nakit. Kao i Al Kapone osam godina ranije, "pao" je na utaji poreza.
Krajem 1939. osuđen je na dve i po do pet godina zatvora. U Sing Singu je robijao nešto manje od četiri godine. Za to vreme, posle Perl Harbora, Amerika je ušla u rat na strani antihitlerovske koalicije.
Kun je proteran iz Amerike i deportovan u Nemačku, gde su ga Amerikanci nakon sloma nacizma ponovo uhapsili i pustili pred kraj života. Umro je u Minhenu 1951, tamo gde je i rođen, u bedi. Iz zatvora je poslao poruku jevrejskom kolumnisti Volteru Vinčelu koji je pomogao vodećim američkim medijima da se Bund više nikada ne vrati u Njujork.
U poruci je pisalo: "Recite her Vinčelu da ću ustati iz mrtvih i popišati mu se na grop". Reč grob nije nikada uspeo pravilno ni da izgovori ni da napiše.
OD MLAKONJE DO PEDOFILIJE
Skoro pola veka trebalo je nacistima da se oporave, ali se nisu ugasili. Regrutovali su se uglavnom iz društvenog taloga, razjedinjeni, ali uvek spremni na akciju.
Među članovima Nacionalne alijanse, koja je decenijama bila najopasnija i najorganizovanija neonacistička grupa u SAD, bilo je ubica, bombaša i pljačkaša banaka umešanih u najmanje 14 zločina, a inspirisali su i Timotija Mekveja da izvrši bombaški napad u Oklahomi 1995. godine.
Vođa organizacije Erik Glib izgubio je kredibilitet kada se otkrilo da je na manifestaciju kojom se slavi lepota arijevskih žena dovodio striptizete, a ugled mu je totalno srušen pošto se jednom od njih i oženio. Njegov naslednik Šon Voker u odvojenim incidentima prebio je dva čoveka u barovima u Juti, zbog čega je dobio 87 meseci zatvora.
Vođa Svetske crkve Tvorca Mat Hejl osuđen je 2004. na 40 godina zbog naručivanja ubistva federalnog sudije.
Osnivač Avangardne Amerike Kevin Strom, kome su kritičari nadenuli nadimak "Mlakonja" zbog feminiziranog ponašanja, uhapšen je zbog posedovanja dečije pornografije, navođenja maloletnika da učestvuje u seksualnom činu i zastrašivanja svedoka. Strom je imao dva odvojena suđenja. Na jednom je oslobođen, jer je sudija smatrao da iako je pratio i anonimno slao poklone desetogodišnjoj devojčici, nije pokušao da sa njom ima seksualne odnose. Na drugom suđenju se nagodio sa tužilaštvom i priznao krivicu za posedovanje dečje pornografije kako bi druge optužbe bile odbačene. Osuđen je na 21 mesec zatvora. Izašao je 2008, ali se nije vraćao u pokret.
Kada se saznalo da je žena jednog od osnivača Nacional-socijalističkog pokreta Klifa Heringtona visoka sveštenica satanističke sekte u Tulsi, oboje su izbačeni iz stranke. Neposredno pošto je vođa Vitezova Kju klaksa Gordon Jang prešao u ovaj pokret, optužen je za seksualni napad na jednu devojčicu. Pre šest godina, Džefa Hola, regionalnog lidera neonacista za jugozapad, ubio je desetogodišnji sin zato što je zlostavljao njega i maćehu.
Prvi čovek pokreta Džef Šop uhapšen je 1998. jer je sa devojkom pokušavao da izvrši pljačku, dok su im deca sedela u kolima za bekstvo. U stranci su ga proglasili izdajnikom, pošto se oženio ženom koja ima decu iz prethodnog rasno mešovitog braka. Neprijatnost po pokret je predstavljalo i naknadno saznanje da je jedan ugledni član koji je stradao u saobraćajki, imao crne pretke...
Dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, nacisti su dobili još širi prostor za delovanje.
Džejms Filds, dvadesetogodišnjak koji je ovog avgusta kolima uleteo među protestante u Šarlotsvilu i ubio jednu ženu, posetio je na ekskurziji logor Dahau i opisao ga kao "mesto gde se dogodila čarolija".
A gde ima čarolije, ima i čarobnjaka.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
