Kineska vlada planira do 2020. godine pokrenuti sistem društvenog ocenjivanja za svih svojih 1,3 milijarde stanovnika. Za lepo ponašanje slede povlastice, za loše - posledice.
Još 1. juna 2014. godine kinesko Državno veće objavilo je dokument nazvan Nacrt plana stvaranja sistema društvenog ocenjivanja.
Zamislite svet u kom bi brojne vaše dnevne aktivnosti bile stalno praćene i ocenjivane. Na primer, šta kupujete u trgovinama i onlajn, gde ste u bilo kom trenutku, ko su vam prijatelji i u kakvoj ste interakciji s njima, koliko ste sati gledali TV ili igrali video igre, jeste li platili račune i porez, prepisivali u školi ili na faksu...
Većinu navedenog već neko prati zahvaljujući neumornom radu kompanija kao što su Fejsbuk, Gugl i Instagram, kao i aplikacija za praćenje vežbanja i zdravstvenog stanja. Ali, zamislite kako bi bilo kad bi sve to bilo označeno kao pozitivno ili negativno, a rezultat iskazan u jednom jedinom broju , u skladu sa pravilima koje je postavila vlast.
To bi bio vaš građanski skor, koji bi svima govorio može li se imati poverenja u vas ili ne. Bio bi javan i poređen sa ostalim brojevima svih stanovnika zemlje. Na osnovu tog broja bi mogli da dobijete kredit ili da budete odbijeni za posao, određivao bi gde vaša deca mogu ići u školu, pa čak i s kime možete na randevu ili u brak.
E, to otprilike kineska vlada želi da uvede do 2020. Novi sistem predstavljaju kao poželjan način za merenje i podsticanje poverenja na nacionalnoj osnovi, kao i za izgradnju kulture poštenja.
Tehnički gledano, učestvovanje u sistemu zasada je dobrovoljno, ali za tri će godine postati obavezno. Obuhvatće ne samo fizička, već i pravna lica. Hteli oni to ili ne.
Osam privatnih kompanija dobilo je dozvolu za osmišljavanje algoritama i drugih nužnih delova sistema. Očekivano, divovi sa područja prikupljanja i obrade podataka trenutno vode dva najpoznatija projekta.
Kurir.rs/Tportal
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Evo zbog čega je pijani vozač jutros gazio ljude u Beogradu
