10. Brana u Vilou ajlendu (1978)
Poginuo 51 radnik
Na nekim građevinama ginulo je i više ljudi, ali ovaj slučaj iz Zapadne Virginije je tragičan jer su u istom trenutku poginuli svi radnici koji su se našli na unutar betonske konstrukcije čija se kruna urušila domino-efektom poput kule od karata. U tom trenutku unutar betonske kupole bio je 51 radnik i svi su na mestu ostali mrtvi. Ovako masovne pogibije događale su se obično posle saobraćajnih nesreća, ali nikad pri gradnji neke nove građevine.
9. Hidroelektrana Grand Kuli (1933-1942)
Poginulo više od 80 radnika
Hidroelektrana Grand Kuli na reci Kolumbiji danas je jedna od najvećih u SAD. Većina radnika koji su poginuli tokom gradnje pali su s brane, s velike visine. Brana je duga 1.592 metara, a visoka 168 metara.
8. Huverova brana (1931-1935)
Poginulo 112 radnika
Verovatno jedan od najzloglasnijih građevinskih projekata u istoriji, Huverova brana je betonska brana i hidroelektrana na reci Koloradu, između američkih saveznih država Arizone i Nevade. Sagrađena je za vreme velike ekonomske krize i završena je čak dve godine pre roka, ali cena je bila krvava. Većina radnika umrla je od toplotnog ili srčanog udara jer je zbog smanjenja troškova građevinska firma "Bečtel" htela da završi branu u što kraćem roku.
7. Nova asuanska brana (1960-1970)
Poginulo 550 radnika
Brana je jedno od najvećih i najspektakularnijih dostignuća građevinarstva 20. veka, a nalazi se u Egiptu, nedaleko od grada Asuanaena na Nilu. Projekt je zahtevao preusmeravanje Nila, što je imalo ozbiljan uticaj na okolinu: preseljeno je čak 100.000 ljudi, a zauvek su izgubljena neka vredna arheološka nalazišta. Brana je dugačka 3.830 metara, od čega 520 metara između obala rijeke, a visoka je 111 metara.
6. Auto-put Karakorum (1959-1978)
Poginulo 900 radnika
Ovo je najveći međunarodni auto-put na svetu; proteže se na više od 1.200 kilometara i povezuje Islamabad u Pakistanu s Kašgarom u Kini. Put prolazi kroz neke od najopasnijih planina, ispod planinskih vrhova kao što su Nanga Parbat i K2, obe na nadmorskoj visini većoj od 8.000 metara. Gradili su ju vojnici obeju zemalja, a broj poginulih ne čudi jer su mnogi stradali zbog brojnih klizišta. Put je i danas jedan od najopasnijih na svetu.
5. Tunel Hoks nest (1927)
Poginulo između 470 i 1.000 ljudi
Zamišljen kao jednostavno preusmeravanje reke Nju river u Zapadnu Virdžiniju, ovaj građevinski projekat prerastao je u jednu od najvećih katastrofa u američkoj istoriji. Zbog loših zdravstvenih i bezbednosnih propisa, radnici su umirali kao muve od silikoze, profesionalne bolesti od koje uglavnom obolevaju rudari zbog udisanja kristalne silikatne prašine.
Najviše je bilo siromašnih Afroamerikanaca, koji su došli raditi za 3 dolara po satu, a morali su da rade i po 60 sati nedeljno. Oboleli nisu imali novca da se vrate kući, pa su umirali u logorima za radnike.
4. Transkontinentalna željeznica kroz SAD (1860-1869)
Poginulo: 1.000-1.500 radnika
Sredinom 19. veka vlada SAD odlučila je da izgradi prugu između Kazbsuk Bafsa i San Franciska, donosno Istočne i Zapadne obale Amerike. Većina radnika bili su zatvorenici ili ilegalni imigranti, tako da se pravi crni bilans nikad neće znati.
3. Belomorsko-baltički kanal (1931-1933)
Poginulo između 12.000 i 25.000 ljudi
Ovaj kanal povezuje Belo i Baltičko more preko jezera Onjega. Počinje kod grada Belomorska na Belom moru, a završava se kod Sankt Peterburga. To je najduži veštački kanal na svetu. Od 126.000 radnika koliko je radilo na izgradnji, stradalo je između 12.000 i 25.000 ljudi. Nesrećnici su umirali zbog teškog rada na niskim temperaturama, velike vlage, pothranjenosti i kuge.
2. Panamski kanal (1880-1914)
Poginulo oko 27.500 ljudi
Panamski kanal je građen 34 godine u nekoliko faza i na kraju je postao jedan od najzahtevnijih projekata. I ovde se nikad neće znati tačan broj žrtava jer su Francuzi, koji su počeli gradnju, beležili samo zvanične smrti u svojim bolnicama. Ogroman broj radnika umro je od groznice i malarije.
1. Željeznica Burma-Sijam (1942-1943)
Poginulo 90.000 civila i 16.000 ratnih zarobljenika
Ovu prugu, koju zovu i "Pruga smrti", izgradili su Japanci da bi obezbedili vojnu pomoć i zalihe oružja Burmi (današnji Mjanmar) u Drugom svetskom ratu, a ta gradnja je opevana u poznatom američkom ratnom filmu "Most na reci Kvaj". Pruga povezuje Bangkok u Tajlandu i Rangun (danas Jangon), glavni grad Mjanmara, a gradilo ju je oko 60.000 savezničkih ratnih zarobljenika i oko 180.000 civila. Zbog nehumanih uslova i od gladi, raznih bolesti i iscrpljenosti, za godinu dana, koliko je trajala gradnja, stradalo je oko 16.000 savezničkih ratnih zarobljenika, od čega 6.318 Britanaca, 2.815 Australijanaca, 2.490 Holanđana, 356 Amerikanaca i manji broj Kanađana i Novozelanđana.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia/Ilustracija
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO! Iz Parova u Vladu Srbije!
