Vadi al-Salam, Dolina mira, najveće je groblje na svetu, poslednji počinak za čak pet miliona duša, ali ta brojka konstantno raste.
Procenjuje se da se na Vadi al-Salamu svake godine pokopa oko 500.000 dodatnih pokojnika, ali poslednjih godina ta je brojka bila čak i veća zbog krvavog rata protiv ID-a. Nasilje koje je zavladalo Irakom od 2003. godine, a dobar deo žrtava bili su šiiti, masivno je proširilo groblje.
Dolina mira narasla je za 40 odsto na oko 7,5 kvadratnih kilometara, ispričao je Ihsan Hamid Šerif, službenik zadužen za primanje tel. Te, 2010. godine, sve manje tela je dolazilo na groblje, što je ljudima pružilo nadu da Irak čeka svetlija budućnost.
“Dosad smo primali 200 do 250 tela dnevno, a sada je manje od sto”, rekao je Najah Abu Seiba, glava porodice koji se ovde pokopavaju već tri veka. “Radili smo 24 sata dnevno.”
Najmanje 85.000 Iračana ubijeno je od 2004. do 2008. godine, navodi se u izveštaju Iračkog ministarstva za ljudska prava iz 2009. godine, iako se te brojke smatraju minimalnim i ne obuhvataju čitavu dužinu rata. Brojke su uključivale iračke civile, vojsku i policiju iz svih verskih i etničkih grupa.
“Moja majka, otac i braća ovde su pokopani”, rekao je Mouajed Hamed al-Lami, a on je dovezao telo žene svoga ujaka da je pokopaju na novijem delu groblja.
“Pokopaćemo je ovde jer je to mesto Imama Alija”, rekao je, pokazujući ka dalekoj zlatnoj kupoli grobnice. “To je mesto najbliže nebu.”
Abu Mohamed Al-Sudani je tada pričao da sada ima više vremena pa žele da urede šarolike grobove i standardizuju njihov izgled uniformnim grobnim markerima i slikama preminulih.
“Onda, nismo imali vremena da organizujemo grobove”, rekao je.
Organizacija i ujednačenost stila, međutim, potpuno su odsutni u ostatku groblja gde se nadgrobni spomenici iz mnogih razdoblja bore za svoje mesto. Kako se približavate svetilištu Imama Alija i starom gradu koji ga okružuje, tako i grobovi postaju stariji. Jednim delom dominiraju grobovi poginulih u ratu između Irana i Iraka – brutalni sukob koji je oduzeo oko milion života.
U to je vreme nadgrobni spomenik bio je građen od cigle i bili su visoki oko jedan metar s crno-belom fotografijom mrtvih okruženih ukrasnim kavezom. Svuda u ovom odeljku često su spojeni s kasnijim grobovima drugih članova porodice. U jednom, trojica braće dele isti kavez. Svi su umrli 1981. godine.
Samo groblje dvaput je bilo poprište žestokih borbi. Široke staze razgrnute su se kroz gusto nabijene starije odeljke, a probili su ih tenkovi iračke vojske pod Sadamom Huseinom.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, Džordž Buš pozvao je irački narod na pobunu. Kad je postalo jasno da Amerikanci neće pomoći pobunjenicima, Sadam je brutalno ugušio ustanak. Pobunjenici su se sklonili u uske prostore među prepunim grobnicama i tako je iračka vojska krčila svoj put kroz grobove svojih nekadašnjih kolega. Do današnjeg dana hrpe razbijenih kaveza s grobova ostaju složene uz ivicu puta.
Američki tenkovi i Hamviji vozili su istim putevima 13 godina kasnije u bitkama s vojskom Mahdija pod vođstvom Muktade al-Sadra, koji su se slično sakrili među grobovima i grobnicama. Među nadgrobnim spomenicima su grobnice veličine sobe koje su izgradili bogataši, često nadvijene kupolama. Mnogima su sada razbijeni okviri za vrata i prozore pošto su pljačkaši izvadili metalna vrata da bi ih prodali u staro gvožđe tokom godina sankcija Ujedinjenih nacija. Grobovi iz tridesetih i četrdesetih godina imaju sopstveni stil. Dižu se na 3 metra visine sa zaobljenim vrhovima da bi ih ljudi videli. Natpisi su često gipsani, a datumi koriste islamski kalendar. Jedan koji datira iz 1914. godine ima natpis na persijskom, što je relikvija iz vremena kada bi iranski šiiti redovno dopremani u Najaf na poslednji počinak
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: YT Printscreen)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Skandal! Ceo svet bruji o ovom „čoveku“! (Uznemirujući snimci!)
