Vekovima su ljudi, koji su želeli da izbegnu kofein, pili zamenu za kave poput cikorije. Tek je 1905. u nemačkom Bremenu prvi put proizvedena ukusna bezkofeinska kafa koja je okusom istovetna onoj pravoj, a njen pronalazač je stručnjak za kafu, Ludvig Rozelius.
A upravo njega jedna je posebna grupa ljudi zbog toga smatrala pravim junakom - kasnija vladajuća nacistička stranka, piše Atlas Obscura. Kad su preuzeli vlast i zadobili apsolutnu moć u državi, nacisti su bezkofeinsku kafu preporučili kao najpoželjniji napitak, jer se njime izbegava kofein - kog su smatrali otrovom. Njihovo stajalište je bilo puno više od zdravstvene kampanje, bezkofeinska kafa postala deo državne politike koja je namenjena očuvanju zdravlja populacije arijevaca.
Poput mnogih izuma, istorija bezkofeinske kafe je malo mutna. Prema knjizi 100 godina kafe, njegov pronalazač Rozelius je ubio svog oca 1902. time što mu je davao previše kafe. Upravo to mu je bio motiv za izum bezkofeinske verzije, kako bi se od smrti spasili drugi zavisnici.
Ali, drugi tvrde kako je izum bio slučajan - tako što je Rozelius pronašao konzervu sa zrnima kafe u koju je ušla morska voda, pa je otkrio kako to nije naškodilo ukusu kafe. On i njegov tim su eksperimentima potvrdili da je morska voda samo "oduzela kofein" zrnima. Sledeće je godine Rozelius osnovao Kaffe HAG i patentirao bezkofeinsku kafu - koja se u Nemačkoj prodavala kao "luksuzno dobro".
Uskoro su ga počeli da ga prodaju širom Evrope, pod imenom Sanka (skraćeno od sans caféine) posle Prvog svetskog rata. Tokom 30-ih godina prošlog veka Rozelius je prilagodio svoj marketing tržištu Vajnmaske republike pa je bezkofeinsku kafu reklamirao kao "napitak koji štiti srce i živce". Upravo to je bilo ono što je naviše odgovaralo nacistima, koji su zagovarali način života koji je za njih predstavljao tzv. povratak prirodi, koji se tumačio kao jedini put zdravlju.
U sklopu takvog razmišljanja, gorljivi nacisti zalagali su se za sve što je "prirodno", poput nudizma, organskog uzgoja voća i povrća... Predratne životne reforme predlagale su odricanje od stimulansa, pa su nacistički istraživači vodili krstaške ratove protiv alkohola, duvana i kafe, smatrajući da im ubijaju ljude.
"Nacisti su ozbiljno verovali kako je njihova dužnost i odgovornost ne samo da štite zdravlje pojedinih Nemaca, nego i zdravlje celog naroda kao biološkog i rasnog entiteta. To je naravno isključivalo Jevreje i druge ne-arijevce, kao i homoseksualce i bolesne", objašnjava Džefri Koks, autor knjige Država zdravlja: Bolest u Nacističkoj Nemačkoj.
I iako je nacistička antipušačka kampanja neslavno propala, pomama za bezkofeinskom kafom bila je široko prihvaćena - pre svega zahvaljujući luksuznom statusu koji je dobila.
Ironično, dok su nacisti izbegavali da se "drogiraju kofeinom", savetovali su sve arijevce da uživaju u čokoladi "začinjenoj" drogom meh. Taj je stimulans rezultirao povećanjem produktivnosti, ali i dalje nisu smatrali da je otrovan. Preporuka je bila da se pojedu između tri i devet takvih čokoladica na dan.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
