Vulkansko ostrvo Hunga Tonga - Hunga Hapai "izronilo" je 2014. godine iz Tihog okeana na oko 65 kilometara severozapadno od Nukulafa, prestonice Kraljevine Tonga.
Ono se pojavilo posle podvodne vulkanske erupcije, a naučnici su u početku verovali da će ostrvo da nestane posle nekoliko meseci. Međutim, NASA je saopštoila da se ono pokazalo otpornije nego što s eočekivalo.
Veruje se da je to moguće zbog toga što je topla morska voda kombinovana sa pepelom tokom vulkanske eksplozije formirala stene čvrste poput betona.
Očekuje se da će ovo ostrvo, koje je najpre bilo široko kilometar, a dva kilometra dugačko i oko 100 metara visoko, i prošlo značajnu eroziju, sada trajati barem šest do 30 godina.
Nova studija koju su uradili naučnici pruža uvid u dugovečnost i eroziju koja oblikuje nova ostrva. Razotkrivanjem tih procesa mogao bi da se stvori uvid u slične činioce u drugim delovima Sunčevog sistema, uključujući Mars.
Džim Garvin, glavni naučnik u NASA Centru za svemirske letove Godard, izjavio je da je ovo retka prilika za proučavanje životnog ciklusa novoformiranog ostrva. Po njegovim rečima, Mars ima mnogo sličnih vulkanskih ostrva koji su, kako se čini, bila okružena vodom kada su nastala.
"Proučavanje nastanka života na tom ostrvu moglo bi da pomogne naučnicima da tačno odrede gde da traže dokaze života na Marsu", rekao je Garvin.
"Ostrva poput ovog možda su pre dve ili tri milijarde godina bila na Marsu - jezera i mala mora koja ispunjavaju depresije, trajne površinske vode", rekao je Garvin.
Studije NASA o ostrvu predstavljene su na sastanku Američke geofizičke unije u Nju Orleansu, posle potpisivanja dokumenta kojim je predsednik Donald Tramp zatražio da se ponovno pošalju Amerikanci na Mesec i na kraju na Mars.
Kurir.rs/Dejli star
