Njegova poslednja ekspedicija i danas golica maštu istraživača širom sveta, baš kao što je njega zanimala ideja o pronalasku davno izgubljenog grada sagrađenog od srebra i zlata.
Još otkad su Evropljani stigli u Novi svet, među istraživačima i novinarima širile su se priče o legendarnom El Doradu, gradu od zlata, koji se nalazi skriven u srcu brazilskih prašuma.
Legende su pričali razni domoroci, a priče su arheologe usmeravale u istraživanja područja na koja zapadni čovek nikada nije kročio. 1906. godine, Foset se s ekipom istraživača uputio u brazilsku prašumu i u području Mato Grosa proveo 18 meseci. Nekoliko godina kasnije, 1911, otkriven je drevni grad Inka Maču Pikču. To će Foseta navesti da krene u najveću potragu. Odlučio je da pronađe legendarni El Dorado, nazvavši ga gradom "Z".
Već 1912. počeo je s formulisanjem različitih teorija o Z-u kojima je postao potpuno opsednut. U pismu sinu Brajanu opisao je grad koji je zamišljao zahvaljući raznim pričama i legendama koje su mu ispričali domoroci iz Brazila.
"Očekujem ruševine monolitnog karaktera, starije nego najstarija otkrića u Egiptu. Sudeći prema opisima u različitim delovima Brazila, stanovnici izgubljenog grada koristili su pismo nalik starim pismima Evrope i Azije.
Postoje i glasine o neobičnim izvorima svetlosti u svim građevinama, fenomenu koji je uterivao strah u kosti onima koji su videli grad. Centralno mesto koje je nazivam 'Z' i koje je moj glavni cilj nalazi se u dolini okruženoj planinama. Dolina je široka oko desetak milja, a grad se nalazi na uzvišenju usred nje. Ka njemu vodi kameni put. Kuće u njemu su niske i nemaju prozore. U sredini je hram u obliku piramide. Njegovi stanovnici su brojni, imaju domaće životinje i jako dobro razvijene rudnike. Nedaleko se nalazi drugi, manji grad i njegovi stanovnici su podređeni stanovnicima iz Z-a. Južno se nalazi treći grad, ali on je potpuno uništen", pisalo je.
Osam godina kasnije, 1920, Foset je u nacionalnoj biblioteci u Rio de Žaneiru naišao na dokument pod imenom "Manuskript 512". Njega je 1753. godine napisao portugalski istraživač koji navodi da je u regiji Mato Groso našao drevni grad koji podseća na drevne grčke gradove.
Manuskript opisuje grad u kojem se građevine protežu na nekoliko spratova sa širokim ulicama i bogatom srebrnom dekoracijom. Tadašnji arheolozi otpisivali su mogućnost postojanja takvog grada, ali za Foseta je to, pomalo naivno, bila poslednja potvrda da mora da se odvaži u tajnovitu unutrašnjost ogromne prašume.
1921. je krenuo na čak dve misije, ali su obe propale zbog bolesti i brutalnih uslova života u prašumi. Njegov treći i poslednji pokušaj biće njegova poslednja istraživačka ekspedicija. Do juna 1925. godine uspeo je da okupi nekoliko bogatih sponzora poput Rokefelera, ali i sposoban tim koji je pristao da ga prati u nepoznato. Među njima je bio i njegov najstariji sin Džek. Već krajem maja ekspedicija je stigla do kraja dotad istražene teritorije. Sve što s enalazilo ispred njih bila je potpuna nepoznanica. Još nekoliko meseci njegova je supruga primala pisma s izveštajima. A onda je sve stalo.
U poslednjem pismu, napisao je kako će kroz proći kroz regiju za nekoliko dana i kako ne treba brinuti, jer - nema šanse da 'stvar' ne uspe.
Pošto dve godine od Foseta nije stigla nijedna jedina informacija, britanska javnost se zabrinula, baš kao i njegova porodica, prijatelji i kolege. Naime, on je najavio da po ulasku u nepoznatu teritoriju neće moći da se javlja oko godinu dana. Kako se to nije dogodilo, u narednim godinama brojne ekspedicije su pokušavale da saznaju šta se dogodilo s ekipom. Sve su bile neuspešne, u potrazi za slavnim istraživačem živote je izgubilo oko stotinjak ljudi.
Različite teorije o Fosetovoj smrti nastaju i danas. O legendarnoj ekspediciji napisane su brojne knjige, a najpoznatija od njih pretvorena je i u film "Izgubljeni grad Z" koji se nedavno prikazivao u bioskopima.
Kurir.rs/Express.hr Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Duh ili noćna mora? Belo lane mu stalo na put i ne dozvoljava da prođe!
