Još je zanimljivije, da matematička statistika o priraštaju čovečanstva potvrđuje da je celo čovečanstvo nastalo od jedne manje grupe ljudi nekoliko hiljada godina pre Hrista. Do sličnih zaključaka došli su i italijanski i japanski genetičari. To bi samo potvrdilo tezu da svi potičemo od istog pretka.
Mnoge ekspedicije su kretale u istraživanja Ararata, a poslednji u nizu su istraživači sa sedištem u Kaliforniji. Više od 100 istraživača iz svih krajeva sveta okupilo se kako bi otkrili gde se nalazi čuvena Nojeva barka.
"Naša namera je da posetimo lokacije oko planine kako bi pronašli tragove potopa", rekao je profesor Pol Esperante iz Geonaučnog istraživačkog instituta.
Još 2010. godine, grupa kineskih i turskih istraživača je tvrdila da je pronašla uzorke drveta koji bi mogli da odgovaraju barci. Utvrdili su da su uzorci stari oko 4.800 godina, što je otprilike doba kada je barka porinuta, kako se veruje.
Esperante je siguran da je ovo istina i želi da sve podrobnije istraži. On kaže da će sva saznanja i otkrića biti objavljena u knjigama i drugim publikacijama.
Podsetimo se i drugih priča.
Deda istraživača Robina Simonsa radio je kao lekar u istočnoj Turskoj i Rusiji između 1904. i 1910. godine i to u samom podnožju Velikog Ararata.
Neki od tamošnjih Kurda i Jermena koje je lečio, pričali su mu da je na toj planini sačuvan Nojev kovčeg, i to „visoko na severnoj strani, malo ispod prevoja“ ugašenog vulkana sa dvostrukim vrhom, i pokazali mu tu tačku na jednoj staroj fotografiji Ararata.
Saznao je i da stara imena mesta u tom području uveliko sadrže sećanje na barku - "Nojevo selo", "Prvi Vinograd" itd. Većina ovih imena danas se više ne koriste, ali su vrlo specifična u starojermenskom jeziku. Postoje, međutim i druge legende o mestu Nojevog iskrcavanja.
Kuran, na primer, takođe govori o barci, ali kaže da je on pristao na Al Kudiju, planini oko 300 kilometara južno od Ararata, dok Iranci tvrde da se ‘Ararat’ nalazi na njihovoj zemlji – planina Kuh e Alvand.
Čuvena je priča o višemesečnoj ekspediciji vojnika ruskog cara Nikolaja II, koji su navodno ušli u Barku i fotografisali je, mapirali poziciju, negde u krševitim, kanjonima ispresecanim gornjim područjima ‘Jermenske strane’. Ova ekspedicija preduzeta je tik pred Oktobarsku revoluciju, u toku koje je, kako se misli, većina njih za vreme samog pohoda pobijena, a fotografije, mape i artefakti nestali.
Takođe, između decembra 1959. i aprila 1960. godine, jedan pilot je napravio pedesetak letova iz jedne tajne turske baze u Sovjetski Savez, kako bi odvratio pažnju Sovjeta od istovremenih američkih letova.
Vraćajući se u Tursku preko rusko-iranske granične zone, pored Ararata, sa leve strane je, kako kaže, često viđao i snimao duguljasti, pravougaoni kovčegu nalik objekat, koji je štrčao iz leda na nekih 4.500 metara visine. Sad su, po njemu, ti snimci pohranjeni sedam spratova ispod Pentagona.
Nikada nećemo saznati da li se ti i slični snimci planine Ararat namerno kriju. Ukoliko je to istina, zašto se to radi?
Veći deo Ararata danas je nedostupan za istraživanja. Klisura Ahora je zabranjena zona za bilo kakvo penjanje i fotografisanje. Prilazi su minirani, i mesto je obezbeđeno vojnim utvrđenjima.
Kurir.rs/Dejli mejl Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KO RADI TAJ I GREŠI! EVO, U STVARI, KAKO IZGLEDA KADA MI PRAVIMO PROGRAM! Spremite se za smeh do suza!
