Najnovije vesti

(VIDEO) NAUČNIK JE NAPRAVIO RAJ ZA PACOVE: Ubrzo se to pretvorilo u PAKAO i  ukazalo šta čeka sve ljude
Foto: Vikipedija

utopija

(VIDEO) NAUČNIK JE NAPRAVIO RAJ ZA PACOVE: Ubrzo se to pretvorilo u PAKAO i ukazalo šta čeka sve ljude

Planeta

Džon B. Kalhun je toliko voleo pacove da je dizajnirao specijalnu koloniju koja je za njih bila pravi raj, bez predatora i bolesti, sa neograničenom hranom.

Međutim, idealno mesto za život glodara ubrzo je postao pakao, a njegov eksperiment je kasnije imao dubok uticaj na razumevanje ponašanja ljudi.

 

Istraživački psiholog koji je 40 godina radio na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, otkrio je da prenaseljenost stvara užasne promene ponašanja među životinjama. Promene su bile tako velike da se društveni poredak srušio, i na kraju je čitava populacija glodara kolabirala.

 

Njegova otkrića dovela su do koncepta "propadanje ponašanja", i sugeriše da je evolucija dala životinjama, a možda i ljudima, urođeni i nepovratni taster za samouništenje kako bi sprečila vrste da se prenamnože. Kalhun je stvorio model sudnjeg dana onoga što bi moglo da se desi ako ljudska bića ne uspore rast svoje brojnosti.

Kalhunov rad privukao je pažnju javnosti tokom 1960-ih godina, kada je počela da raste svest o eksploziji populacije i uništenju koje su ljudi već učinili okolini. Članak u "Sajentifik Amerikan" iz 1962. godine o ranim rezultatima eksperimenta postao je jedan od najčešće citiranih članaka u psihologiji.

 

Njegovi glodari su postali stvar distopijske fantazije i popularne kulture, inspirisali knjige, stripove i filmove. Kalhun je često objavljivao svoje nalaze o paralelama sa ljudskim ponašanjem, zbog čega je bio i na udaru naučne zajednice.

 

"Naravno, pacovi i miševi nisu savršeni modeli ljudi. Ali katastrofa koju predstavljaju toliko je privlačna da svet ne može da čeka dokazivanje svakog koraka u jednačini", rekao je 1971. godine za "Vašington post".

 

Naučnik koji je preminuo 1995. godine u 78. godini, postigao je priznanja kakva su dostigla samo nekolicina socijalnih naučnika, poput Pavlova i Skinera. Njegov rad se pročuo u trenutku kada su generacije počele da istražuju predgrađa i shvataju izopačenost gradova, lansirao je pokret za nulti rast populacije, i pružio bolje razumevanje kako se ljudi ponašaju u spavaonicama, zatvorima i drugim prostorima sa puno ljudi.

Sve je počelo 1947. godine kada je Kalhun pitao komšiju da li može da izgradi koloniju pacova na četvrt hektara slobodnog zemljišta iza svoje kuće. Prema njegovim proračunima u "grad pacova" bi mogao da stane oko 5.000 glodara, ali je ubacio samo oko 150 iz razloga koji nisu bili očigledni.

 

Tako je Kalhun odlučio da podesi ove kolonije i stvori utopiju za pacove. U eksperimentu koji je trajao od 1965. do 1973. godine, izgradio je koloniju sa 256 "apartmana" u kulama. Velike stanice za hranjenje postale su mesta za okupljanja i socijalizaciju. Primenio je mnoge korake da poboljša higijenu u koloniji i redukuje bolesti. Pacovi koji su ispoljavali neobično ponašanje markirani su bojom, a podaci su prikupljani i kodirani na 750.000 kartica za kompjutersku analizu.

 

Od originalnih osam parova glodara populacije je eksplodirala, dok kolonija nije postala prenatrpana životinjama i počelo da se pojavljuje disfunkcionalno ponašanje.

Desetine mladih mužjaka, nesposobno da pronađe svoje mesto u kojem su dominirali drugi, postali su gangsterske bande koje su napadale ženke i mlade. Seksualna i materinska ponašanja su takođe doživela dramatične promene. Neki mužjaci postali su isključivo homoseksualni ili hiperseksualni. Majke su napuštale svoje mlade ili ih nekad čak i napadale. Smrtnost odojčadi porastao je na čak 96 odsto.

 

Druga ponašanja bila su još bizarnija. Grupe ženki, "sledbenice" kako ih je nazivao Kalhun, slepo su pratile strane predmete, poput njegovih cipela, bez obzira na to koliko puta su ih ranije videle. Kao da nisu mogle da nauče. Drugi miševi postali su inertne vreće krzna, koji su se potpuno povukli iz društva.

 

Najčudnije su bile one ženke koje je Kalhun nazivao "prelepe", koje su dane provodile opsesivno se doterujući. Nasilje i uznemirenost postali su uobičajeni, sve dok gotovo nije bilo pacova koji nije bio prekriven krvlju i izgriženog repa.

 

Usled tako dubokog haosa, pacovi su zaboravili kako da budu pacovi. Prestali su da rade, a njihova populacija se srušila.

To je bila uznemirujuća vizija koja je ličila na iskustva miliona ljudi u američkim gradovima. Kalhun je podstakao pesimizam, dajući konkretna predviđanja da ako ljudi ne uspore svoj eksponencijalni rast populacije, slično izumiranje može da se dogodi do 2027. godine.

 

Međutim, mnogi su prevideli Kalhunov optimizam, i njegovu veru u otpornost ljudi. On je otkrio da neka devijantna ponašanja, u drugačijem svetlu, mogu da se smatraju kreativnom delatnošću. Jedna grupa potčinjenih mužjaka je recimo počela da kopa rupe na takav način da je smanjivalo socijalni kontakt, ali su te rupe bile efikasnije.

 

Kalhun je takođe verovao da ljudi mogu da prevaziđu efekte prenaseljenosti prilagođavanjem okoline. Kroz tehnologiju i kulturu ljudi mogu da uvećaju "konceptualni prostor" što im omogućava da žive u miru sa sa mnoštvom.

 

Kurir.rs/Vašington post

Foto: Vikipedija

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...